Наша књижевност

о:

104 Наша књижевност

Комар. — Ни напредак... ни непријатељ... ни бездан... Анка. — Нег

Комар. — Али игранка остаје.

Анка. — Хвала Богу.

На баштенским вратима се појавио жупник, висок, угојен, поносан. Иде сасвим полако и достојанствено преко позорнице на веранду. Сви му журе у сусрет, клањају му се у шпалиру, ћуте; он отпоздравља милостиво, једва климне главом; једини Јерман стоји мирно лалеко са стране; за кратак трен сретну се његове и жупникове очи.

~

ДРУГИ ЧИН Школска библиотека. — Десно главни улаз; позади отворена врата у собу управитеља; лево прозор, пред њим писаћи сто; у средини собе дугачак сто и столице; поред зидова полице са књигама.

Комар (за писаћим столом). — Ако избришемо све што је безверско и саблажњиво, остаће нам само свето писмо новога завета. Управитељ (из своје собе). — Безобзирно чистите, па макар

остао само катекизам! Хвастја (дође полако с десна). Комар (окрене се, скочи и стегне му обе руке). — Друже Хвастја, како си2 Хвастја. — Као што може да буде црквењак, шоња и калуђер! Комар. — Друже, не будимо такви! Не меримо метром и кан-

таром сваку наглу реч! Над нама је онај који ће једном мерити ми-

сли и вагати срца. И шта сам, на крају крајева, рђаво рекаог

Хвастја. — Црквењак!

Комар. — Али помисли да сам био пијан! Човек говори само да језик размрда и сасвим му је свеједно да ли каже ђаво или светац. А црквењак и није крвава псовка; и црквењаци су поштени људи, врло частан и свет је њихов посао!

Хвастја. — Шоња!

Комар. — Штарг

Хвастја. — Рекао сам да ћеш чинити покору за шоњу. Комар. — Жао ми је, веруј, од срца ми је жао. Али шоњу, не

замери, мислио сам друкчије него што обично тумаче ту нелепу реч. У свом пијанству сам на тај начин само крстио твоје тихо и мирно понашање које сам увек поштовао.

Хвастја. — За заупокојену мису сам рекао да ћеш чинити покору и за помен такође. Комар. — Ако је покора потребна и ако си тако немилосрдан

судија, молим те за разрешење, а ти ми, а ти ми наметни праведну покору и сносићу је.

Хвастја. — Рекао сам да ћеш молити на коленима. Комар. — Шта наређујеш»г Ни Бог то не би наредио! · Хвастја. — Рекао сам да ћеш молити на коленима.

Комар. — Реч си рекао, у срцу је ниси осећао. Нареди да обри-