Наша књижевност

Слуге: 109

Жупник. — Ма-да... (Приђе столу у пратњи управитеља).

Управитељ. — Дешавало се заиста, — али где је човек који никад није блудио, у заблудама лутаог — било је заиста жалосних и жаљења вредних неспоразума и у нашој општини.

Жупник. — Мада... (Седне). Дошао сам да вас позовем на вечеру.

Комар. — Господине жупниче...

Жупник (погледа га летимице). — На вечеру. Није потребно

да на јавним саветовањима претресамо непријатне приче. Оно што је било, било је незгодно и глупо, али било је. Окружни школски савет има важнијих послова; не пристоји се да врши још и моју службу и да покајницима даје опроштај. А ни на учитељској конференцији нећете читати мајске молитве...

Комар. — Господине жупниче...

Жупник. — Нећете читати мајске молитве. Зато мислим да разговарамо лице у лице без пребацивања и замерки. Било их је неколико међу вама, који су до.. . (зажмури и куцне прстима о сто) до последњег часа саблажњавали читаву парохију, нарочито омладину, по верену њиховој заштити.

Комар. — Господине жупниче... ; :

Жупник. — Пијанчили су од крчме до крчме, често до зоре. (Комар се у неприлици клања, остали га гледају). На јавним местима су држали безбожне говоре; у цркви се нису појављивали, на исповест нису долазили нити на свету причест и били су у друштву неваљалих жена као предмет згражавања и као камен спотицања верним парохијанима. Комар. — Ја...

(Врата се тихо отворе и појави се Минка; у црно обучена и косе уназад глатко зачешљане).

Минка (говори тихо и слатко). — Хваљен Исус! — Опростите, _велечасни господине жупниче, ово закашњење; била сам на светој исповести.

Жупник (једва отпоздрави). — Даље је било међу вама и таквих особа женскога пола, које су својим таштим понашањем чиниле срамоту полу и позиву своме.

Минка, — Господине жупниче... (Остали је погледају).

Жупник. — Тако је било. — Да ће отсада бити све друкчије, сведоче ми ваша лица и ваше речи. Од срца ме радује што сте сами од себе то увидели, што нису биле потребне сузе и јади. Јер тамо где ћути задрта памет, треба да проговори горко искуство.

Управитељ. — Наш учитељски колегијум свестан је својих дужности према Богу и народу. Жупник. — Мора бити свестан, — И јер верујем да сазнање

није само на језику, већ да је и срца обузело, чини ми се да нису потребне многе даље поуке. Хтео бих још да кажем: учитељ нека остане