Наша књижевност

МЕ

110 – У - ____ Наша књижевност.

за својим плотом, за оним који су му поставили црква и народ. То значи нека се не бави таквим стварима које нису његов посао и за које га народ не плаћа. Ако би господар наредио слузи да му оврше пшеницу, а он би је запалио уместо овршио — зар не би господар позвао пандуре да окују злог слугуг Такав слуга је учитељ који треба вери и Богу да приводи омладину, а он је саблажњује. — А сад вас питам, (управитељ, Комар и Минка се нагну напред и гледа ју пажљиво) ко је тај међу вама што скупља неваљалце, пијанице и блуднике у безбожно друштво и гради гнездо безверству и Антихристу2

Управитељ (плашљиво). — Господине жупниче...

Комар (устане). — Јерманово семе... "међу њима сам га видео, видео сам га међу пијаницама и блудницима... Познајем га... јавио је викао такве речи какве човек ни у самоћи не би читао...

Жупник (погледа право Комара, онда око себе). — Ма-да... не видим га међу вама.

Управитељ (сав уплашен). — Нисам знао, господине жупниче, ни речи о тој жалосној ствари... и молим...

Хвастја (који је био устао). — Рекао је да ће доћи. (Приђе прозору). Комар (за Хвастјом погледа кроз прозор). — Под прозором

стоји! И с ким стоји» С Каландером, с ковачем... с оним што је своју жену закључао у шталу, јер је хтела на ходочашће.

Минка — Жалосно је да се члан учитељског колегијума... тако рећи... братими с пијаницама... тако рећи...

Гени. — Стварно... та млакост и немар... Жупник. — Не судите грешнику, док га нисте позвали на саслушање. Јерман (с десна). — Добар дан! Жупник (устане и пружи му руку). — Добар дан! Управитељ (жалосно). — Шта сте нам учинили, драги Јермане2

Јерман (зачуђен). — Шта сам вам учинио

Управитељ. — Како, драги Јермане, да нисте мислили на своју част и на своју корист!

УК у ниска =- Мада 6. Бе прилази грешнику пребацивањем н претњом, него братском речју! — Господине Јермане, сви смо дубоко увређени због вас и вашег деловања...

Јерман. — Кажите ми ког врага хоћете од мене!

Жупник. —... и због вашег деловања, рекох. — Познато вам је

да су се прилике у нашој домовини окренуле на боље и да је народ јасно казао шта хоће од својих вођа и учитеља...

Јерман. — Охо... једна светиљчица већ гори, још и другу упалите! (Седне.)

Комар. — Помисли ко говори с тобом!

Јерман. — ШтагИи ти, Родомонте2 Ја ћу да се обријем и да

обујем сандале!