Наша књижевност

ЗЕН

сте ЈЕ

Жупник (седне). — ...и учитеља, рекох. Много их има, који мисле да треба из тих разлога у тој прилици затајити такозвано убеђење, или га бар мало прикрити. А много их је такође који су тако учинили.

Јерман. — Радо бих већ једном чуо пресуду.

Жупник. — А ја вам кажем да се народна пресуда нимало не брине за то убеђење, или како ви већ називате своја интимна гледишта. Веран слуга врши свој посао као што му је наредио господар: ако му

каже да иде у поље, — неће ићи у шуму.

Јерман (устане). — Жао ми је што вас не разумем. Ко је сазвао и поставио овај свети трибунал

Жупник (устане). — Било би ми врло пријатно и мило да не

падне сенка међу нас. Јер та би сенка родила много неприлика и тешкоћа; а крст никад није лак, иако га је човек сам упртио.

Јерман (озбиљно). — Сад разумем. (Седне.)

Управитељ. — Па знао сам: лутао је као што смо сви лутали, али и он ће прогледати.

Гени. — Јер развитак је природна нужност. (Лојска устане, иде полако према прозору и гледа Јермана.)

Жупник (седне; врло благо). — Одувек већ, од онога дана кад сте дошли у лепу нашу парохију, ја сам вас ценио; јер сте човек који слуша поштену и искрену реч и не изврће је и не завија у свом духу још пре него што је била изречена. Боли ме што вас видим на путу куда народ не може за вама. Кад би, рецимо, пијаница, тамо на улици, кад би рецимо викао и махао: такво и такво је моје убеђење, ко је мога соја нека иде за мном... шта би учинио паметан човекр Окренуо би се у страну и ишао својим путем. Господине, а ако би се ја тако гадно понашао, и ако би сте се ви тако гадно понашали — шта би рекао народ» Рекао би: ниси достојан да будеш мој учитељ и вођа, међу пијанице иди и блуднике, приповедај онима међу које спадаш!

Јерман. — Још увек не знам на шта циљате овом дугом беседом.

Жупник, — Казали су ми да скупљате сумњиве људе у друштво које називате просветним.

Јерман. — Поштене људе.

Жупник. — Још горе ако су поштени људи. — Јер — ко саблазни једног од ових малих...

Јерман. — Читао сам. (Устане). Тако смо дакле свршили. За-

хвалан сам вам, господине жупниче, на благим речима и мудрим поукама; такође вам нимало не замерам што се спотичете о ствари које вам не стоје на путу; и онако знамо да има људи на свету који траже камен у пустињи да би се спотакли о њега.

Жупник (устане; озбиљно и опоро). — Чули сте да сам говорио са оном благошћу која се пристоји хришћанину; али хришћанину се пристоји такође и строгост у борби за веру и вернике.