Наша књижевност

114 Наша књижевност

објављен 1555. Његов је језик тако изграђен и већ усавршен, да намеће мисао да је и раније морало бити књижевних дела која нису доспела да буду штампана; и, доиста, недавно је пронађено неколико списа на албанском језику у италијанским књижницама.

Сви ти спибди су, наравно, религиозне садржине, како преводи тако и оригинали. Међу њиховим писцима или преводиоцима истичу се Лук Матранга (1592), Петар Буди (1621) и Петар Богдани (1691), сви с католичком инспирацијом.

Главни удео у стварању нашега књижевнога језика имају преводиоци „Светога писма“, Најважнији је међу њима Константин Кристифориди, који се родио и умро у Елбасану (1827-1895). Он је превео и Стари и Нови завет на оба главна наречја Албаније, и северним (гигеским) и јужним (тоскиским), те је с правом назван Оцем албанског језика. Цео свој живот Кристифориди је посветио прикупљању албанских речи по народу и изучавању језика, те се његова проза сматра класичном, а његов велики речник има одлучујућу улогу у развоју албанског језика и књижевности.

Последњи преводилац „Светог писма“ је Фан Ноли, епископ православних Албанаца у Северној Америци, рођен 1880 у једном албанском селу крај Једрена.

Фан Ноли је данас највећи албански писац, да не помињемо друге његове заслуге: његово оснивање албанске православне цркве и његов државнички рад на јединству и ослобођењу албанског народа од унутрашњих и спољашњих непријатеља. Школован у Америци, у којој и сад живи од почетка 1925, кад је због узурпације Ахмеда Зогу морао отићи из Албаније, Фан Ноли је своју књижевну славу стекао преводима Шекспира, Ибзена, Поа, Лонгфелова, Бласка Ибањеза, а нарочито добрим препевом Омар-Кајамових „Рубајата“, који је ремек-дело нашега језика. Сем тога, он је написао и једно значајно дело о Скендербегу, а такође је и песник и есејист од вредности Напредних идеја, најкултурнији писац албанског језика, Фан Ноли с правом заузима положај почаснога претседника албанскога књижевнога друштва.

а # У

У области поезије први је по времену јављања један свештеник албанских насељеника у Калабрији, Јулије Варибоба, који је живео у ХУШ веку; религиозни песник, прилично суптилан, под утицајем италијанских писаца пасторала свога времена. |

Али албанска лепа књижевност у правом смислу те речи почиње тек у ХЛХ веку. Она је савремена романтизму запада и поводи се за њим, будући да је поникла међу албанским насељеницима у Јужној Италији, који су већ имали културне традиције и уске везе са западном културом, :

| |