Наша књижевност

Албанска књижевност. 115

Албански рамантизам има све црте и одлике оних књижевности које су се у ХЛХ веку јавиле и уобличиле у средњој Европи и на Балкану. Његова главна инспирација је борба нашега народа против Турака, извор и основица су му народне умотворине и историја, а омиљени предмет доба и личност Скендербега.

Наш први велики романтичар је Де Рада, рођен у Калабрији 1814, а умро 1903. Његово најбоље дело је спев МПозаа!, чије се збивањ: догађа у Скадру, у ХУ веку, али је уствари интимна биографија песникова. Објављен 1833 и убрзо преведен на италијански, овај спев су запазили Ламартин, Мистрал, Томазео, и многи књижевни људи из Италије. Де Рада је био врло плодан писац, који се огледао у готово свима књижевним радовима. Нажалост, писао је тешко разумљивим стилом. Ипак, као издавач часописа „Албанске заставе“ (1883-1887), он је својим списима и деловањем имао главну улогу у националном буђењу Албанаца и био је неоспорни духовни вођ албанске књижевности у ХТХ веку.

Али најомиљенији песник у Албанаца несумњиво је Наим Фрашери (рођен 1846, умро у Цариграду 1900). Његове песме чак и не писмени људи по Албанији знају наизуст. Суптилна духа, патетичне и нежне природе, јасна и свима разумљива језика, Фрашери је најпопуларнији и најчитанији албански песник. Врло плодан, он је између осталога дао и два велика спева, са по неколико десетина хиљада стихова сваки: један опева Скендербега, а други црпе своју садржину из религиозне прошлости ислама. Као песник, Фрашери је под јаким утицајем истока, нарочито персиске књижевности.

Од њега је јачи својим песничким дахом и уметничком усавршеношћу, те отуда и највећи наш песник — Ђерђ Фишта (1871-1941), рођен у околини Скадра, На свом спеву Гусле брда радио је тридесет година. Знајући у танчине наш север и његов фолклор, Фишта се њиме уметнички инспирисао у свом делу, опевајући јунаштво наших брђана у њиховој вековној борби за слободу. Често неправедан према противнику — суседу, зато што се у свом спеву поистоветио са својим јунацима, он опева душу и подвиге наших сурових брђана са севера који су примитивни, али негују велике врлине чојства, гостопримства и части, Сем тога, Фишта је и велики лиричар а истакао се и у сатири и полемици. Окушао се такође и у писању позоришних комада и у превођењу Молијера,

После ова три највећа имена наше поезије, поменућемо и осталс знатније песнике.

Калабрез Габријел Дара (1826—1885) такође је писац једнога спева у коме опева албанске сеобе у Јужну Италију. Син и унук скупљача народних умотворина, Дара је искористио њихове збирке за свој спев.

Јосиф Серембе (рођен 1843 у Калабрији, умро 1891 у лудници у Сао-Паолу у Бразилији), писао је мало, али је у нашу лирику унео је-

>

• 3 3