Наша књижевност

117

Албанска књижевност

нути песници, будући да су сви објављивали чланке о политици, друштвеним питањима и књижевности у листовима и часописима којима су већином они сами били покретачи.

Потребно је овде истаћи да у малим народима као што је наш, где је број читалаца прилично скроман због недовољне културе маса, часописи и новине имају велики удео у развоју књижевности, утолико пре што је издавачка делатност слаба, Ипак се догађа да се тираж понеке књиге пење и до пет хиљада примерака.

Наши песници, не рачунајући њихову новинарску делатност, писали су и у прози: цртице, приповетке, историске огледе, позоришне комаде, а бавили су се и полемиком и критиком, Ђерђ Фишта је писао и путописе.

Међу онима који су се искључиво бавили прозом вреди поменути фаика Коницу, преминулога 1941 у северној Америци, где је провео већи део живота. Крајем Х1Х века, он је покренуо у Лондону часопис „АТђата", који је имао књижевну и националну улогу у нашем народу, сличну Радиној „Албанској Застави“. Коница је у првом реду памфлетист и полемичар, из Волтерове школе, али још оштрији. Са својом ши. роком културом и безобзирношћу у критици, Коница је много учинио за стварање књижевнога укуса у Албанији. Он је оснивач књижевне критике али је често пристрасан. Албанској књижевности дао је превод „Хиљаду и једне ноћи“ и једну комичну причу од знатне вредности.

Али се права приповетка почела касно неговати у нашој књижевности. Наши писци ХЈХ века нису се готово никако њоме бавили, осем Кристифоридија, који је дао једно мало добро дело: Лов у планини, у коме је дошло до израза његово познавање ловачкога речника.

У двадесетом веку први се огледа у причи Михал Грамено, један од јунака наше борбе за слободу. Његове ратне песме биле су чувене пре 1912. Написао је неколико дугих, банално-романтичних повести, које је називао романима. Ипак, Грамено је први у нас написао читав низ прича.

После њега многи су се огледали у том раду с више или мање успеха, Али је први истински приповедач од вредности Митруш Кутели (правим именом Димитер Паско). Кутели је објавио неколико збирки прича, Дубоки познавалац фолклора, он пише своје приче с пуно лиризма и рељефа у језику својих јунака. Сем тога, Кутели је и један од бољих књижевних критичара, а пише и песме. Као преводилац с румунскога, запажен је због превода прича и песама Еминескуја. Сем њега поменимо као добре приповедаче Нологуса (правим именом Антон Логореци), а нарочито Стерију Спасе, пореклом Македонца, који је и писац два романа. Приповетке пишу и још и Ведад Конона и Димитер Шутерићи.

Поменуо сам узгред наше писце који су преводили или писали за позориште, Ипак се може рећи да нема још правога позоришнога жи