Наша књижевност

мија која је већ имала славну прошлост, учествовала је у заузимању Берлина, борила се у руско-турском рату и на јуриш заузимала тврђаву Исмаил.

Јасније него из ма кога од великих совјетских историских филмова, избија из филма „Суворов“ велика истина да је осећање историје најконструктивнији догађај који везује људе једног покољења не само међусобно и не само са њиховом прошлошћу, већ и са њиховом будућношћу. Суворовљева епоха није претрпана пепелом заборава. Она се обнавља, оживљава и продубљује у ученицима генијалног војсковође; из њених корена који су се дубоко разгранали у народу изникла је и непоколебљива вера у непобедивост руског народа.

Режија филма је врло савесно изведена. Снимци великих маса и простора, нарочито ток битке на Алпима, потсећају нас, својом прецизношћу и лепотом, на дела великих ликовних мајстора. „Гропланови“ се појављују на местима где филмска радња то изискује и трају тачно онолико колико је потребно да се на лицу глумца исцрпи најадекватнији израз. У том погледу превазиђена је режија Ајзенштајна у филму „Иван Грозни“. - 5

Игра глумаца, а нарочито Черкасова, носиоца главне улоге, спада у нај виши стил кинематографске глуме. Уметнички квалитет сцена у којима нам Черкасов приказује Суворова у тихом, интимном куту, у тренуцима кад се налази сам пред собом, са својим једноставним али интензивним унутрашњим животом, није досад постигнут на филмском платну.

АЛЕКСАНДАР ВУЧО