Наша књижевност

= Ј- : скицу, обузима нас туга што је из руке која је тако што умела, тако рано испала кичица. Е > )

Можда још више но код сликара, наилазимо на несигурност и неуједначеност код пластичара. Дело у чврсто материјалу, у гипсу или бронзи, још мање подноси површност и недотераност, који се код једнодимензионалног гваша или уља још евентуално и могу примити.

Например, рељеф Ристе Стијовића „Састанак генерала Жданова и Пека Дапчевића под Авалом 1944", има у себи нечег што личи скоро на карикатуру. За рељеф је потребан, строг и јасан цртеж, тектонска подела површине и пластично остварење идеје. =

Ни Палавичинијев рељеф — а Палавичини је познат уметник — не изгледа нам довољно убедљив. Три радње дела одигравају се без уметничке повезаности. Стилизовање није конзеквентно спроведено. А поједини добри детаљи показују нам једино ла је целина уобличена без унутарње уобличености.

Лојзе Долинар даје у гипсу и теракоти „Опроштај са палим друговима“, „Борбу“ и „Мајку“, три теме већ по себи пуне осећања и проживљавања,. Али уметничко и мисаоно „ја“ није оживело садржај. Оне остају окамењени гестови, спољно симболизирање. Тај витез-партизан је романтично замишљен и не живи у нашој стварности. 3

Изложене портретне бисте махом су фотографско-натуралистичке. Портретна уметност у пластици тражи дубље улажење у психички свет и не задовољава се само школско-академском изралом спољне маске једног човека.

„Портре друга Боде“, гипс Дарославе Вијоровић, једноставан је, проосећан и жив. Ка]

Обдареност се огледа на рељефу Владете Петрића „14 децембар“, у коме су дошли до израза како квалитети композиције, тако и наговештен пластични инстинкт. Млади скулптор оживљава успомену на један херојски претступањ борбе против фашизма. У строгом стилизовању, приказује поход омладине у борби за велике идеале народа. Ритмично и снажно, крећу се ликови, који иду голоруки на наоружаног непријатеља. Суптилно и племенито изражена је девојка која пада мртва у наручје другова, а згодно је постављен уздигнути транспарент, на коме не разабиремо слова, али осећамо смисао. Овај рељеф, уосталом, сродан је са „Јамом“ Сретена Стојановића. То је јелан смели квадрат, на коме су, можда мало сувише декоративно за тако језовито трагични сиже, фашистичка недела окамењена у пластичном облику.

Многа изложена дела производ су пригодне уметности, брзо скициране идеје, овлашно додирнуте легенде, каткад чак и производи уметничког каприса. А права уметност захтева напоре и тражења, континуитет, растење и болове рађања.

Да на уметности лежи један дубоки задатак, који тражи сав интензитет живота, потврђено је поново на овој изложби.

Несумњиво је да су се на овој изложби показали и нови таленти. А изложени су и добри и озбиљни радови већ познатих нам уметника. Неоспорно је, да је ова изложба ближа народу и његовом осећању, како по салржајној поставци проблема, тако и по методама приказивања, него прошла. Тежња да се култура уздигне не само за уметника већ и за народне масе, да се од случајних посетилаца створе гледаоци-другови који развитак уметника континуирано прате, знаци су једне нове демократске оријентације која почиње у области нашег уметничког стварања и коју радосно поздрављамо.

О. БУХАЉИ-МЕРИН