Наша књижевност

књижевност

његовом таленту, о сигурном владању оркестарско.. партитуром, о надахнутом инструментационим комбинацијама, али и да се уверимо у то да је напустио техничко изражајна експериментисања која су била увожена из Средње Европе и која су заносила већину наших младих композитора заслепљених тековинама модерне, и да се све више, можда чак и са сувише опрезности, приближава оном уметничком изражавању које више има права на живот: тоналним хармонским поставкама и народном духу.

„Малог Радоицу“ је Рајичић обрадио као програмску музику у најбуквалнијем смислу, илуструјући до појединости сваки мотив из ове познате народне песме. То претерано истицање детаља сметало је донекле да дело добије Једну заокругљену и сливену целину, но к поред свега тога није нам кварило уживање приликом слушања овог интересантног дела. ~

Не буде ли ово последње домаће дело, појаве ли се на нашим симфонијским концертима и друга — и нова и стара — онда се можемо надати да ћемо ускоро сагледати и одређену физиономију наше симфонијске литературе.

Као што се намеће питање извођења домаћих композиција, тако исто се намеће и питање пружања прилике нашим домаћим репродуктивним уметницима да се појаве на концертном подијуму. Властимир Шкарка је ове сезоне био други домаћи солиста који је иступио на нашим симфонијским концертима. Надајмо се да ће бити и других и да ће исто тако систематским иступањем наших извођача да се покаже кадар солидних и озбиљних уметника, који могу достојно да репрезентују нашу уметност у свакој прилици.

Шкарка је млади уметник реалних пианистичких квалитета, који је са пуном озбиљношћу и солидном техником остваривао поетику Франкових „Симфонијских варијација“ и желели бисмо да у чешћем контакту пратимо развој овог нашег талентованог уметника. Штета што је несолистичко постављање и отклапање клавира на позорници, која није имала таванице, односило много од звука који пре свега клавир, као солистички инструмент, треба да шаље у дворану.

МИЛАН САКСА ДИРИГУЈЕ БЕОГРАДСКОМ ФИЛХАРМОНИЈОМ

Уметност Милана Сакса била нам је просторно тако близу, а тек сад је доспела до нас. Велики уметник палице живео је толики број година У другом граду Југославије, а ми у метрополи нисмо га познавали. Чудне су то чињевице, којима је тешко наћи оправдања. Отуда долази то да они који га нису слушали у Загребу, данас са њиме доживљују откровење.

Мајсторски је било изведено све на програму. Увертира „Продане невесте“ са минуциозном израдом свих деоница, са нарочитим јединством у гудачкој групи, бриљантно је дата у темпу који отступа од традиције у згради код Споменика. ;

Шостаковићева „! Симфонија“, дело ауторове ране младости, пуно је богатства у сплетовима тема у првом ставу, духовито у искоришћавању појединих инструменталних ефеката, нарочито клавира, у другом ставу, драматично у трећем н четвртом. Милан Сакс је извођење симфоније исклесао до те мере да су не само поједине инструменталне групе, него и поједини инструменти у оркестру — од прве виолине до тимпана — изводили своје улоге на начин достојан солистичке интерпретације. Теме су биле јасне и изразите, прелаз из једне тематске периоде У другу гипко и рељефно подвучен.

Диригент европског ранга у ставу и изразу, Милан Сакс је био и адекватан интерпретатор Дворжакове „Е мол симфоније", тог грандиозног примера звучне и мелодијске лепоте. Саксова маестрија, која може да послужи као пример многим млађим диригентима, лежи и у томе што са мало покрета успева да извуче максимум из оркестра, што без спољних ефеката и сувишних гестова даје изразит и речит говор руку, речитији од необуздане гестикулације претенцио-

зних управљача оркестром. СТАВА ЂУРИЋ-КЛАЈН