Наша књижевност

православне и католике. Ових тринаест прича би требало да се препоруче као лектира деци уз изучавање наше најновије историје, као што се народне песме читају уз изучавање старе историје. Неки пут преовлада у дечијој књизи сликарски моменат. Каткад што је таленат сликара био већи од талента писца, каткад се хоће да књига буде сликовница, а стихови само споредност. Обично су досад у тим сликовницама стихови бивали испод сваког уметничког нивоа:

Опа-цупа, меде, цуре вас гушчије гледе.

Или:

Аутомобил, шта велиш, брзо вози куд желиш.

Сад видимо у издању Нопока, у едицији за „Мало ђаче“ под уредништвом Бранка Сучевића, народну песму „Пошла кока на пазар. као сликовницу, што је изванредно добар почетак за низ таквих књижица које би илустровале, рецимо, нашу народну хумористичну лирику, песме о животињама („Женидба врапца подунавца“, на пр. итд.). Овде би могли и сликари да буду иницијатори таквих књига и да траже песнике сараднике који би њихове већ готове замисли, изражене бојом, изразили стиховима. Нарочито би жене сликари требало да се заинтересују илустровањем дечјих књига. Оне лако улазе у туђу замисао, психологија дечја им де блиска, лакше ће савити руку око мањег цртежа, оне најзад имају смисла за стилизацију у цртежу, за орнамент, па би се овом граном уметности са успехом бавиле.

Цуца Сокић је на пример са успехом илустровала Вучове Титове пионире. Цртежи су 101 пуни оптимистичке лирске атмосфере. ·На ружичастој позадини. реалистичан у детаљу и сав прозрачан дат је као мале композиције. Нарочито су успели „Пионири преносе муницију“, „Пионири беру јагоде“, „Пионири диверзанти“ и „Грађење земуница“.

И Ћопићеви „Ударници“ су занимљиво илустровани; пре него што драма почне, крај пишчеве карактеристике лица, стоје слике, у тамнобелим пегама, које такође истичу карактер лица. И најбоље је у њима тај погођени карактер личности. (Лисац мудријаш, Прпић). Истим тим начином, више сликарским него цртачким, исти илустратор, Иво Кушанић, је пропратио и Ћопићеве „Приче партизанке“. И ту има извандредно верно датих покрета и ситуација.

Сликовница „Пошла кока на пазар“ је у упрошћеном цртежу, где је свака линија карактеристика. Нарочито је успела физиономија коке. Цртач је ушао у народни хумор.

Илустрације за књигу М. Иљина, 0 којој ће касније бити говора, показус ју докле може ићи цртеж уз карактер књиге. У овој књизи, која прича о борби човековој за осветљење, црте-

· жи су решени као игра, управо као

борба светлости и таме. Према самим илустрацијама читалац може пратити човекове напоре док није дошао до садашње електричне светиљке. Ту су низинске светлости огњишта које осветљавају одоздо и само у једној димензији, па светлости луча са свих страна нападане помрчином, па «зракасте светлости свећа чији ореоли личг на свеглосне оазе у мраку, па светлост петролејских фењера око којих обигравају светлошћу опијени инсекти и на коју магле стално набацују велове, и тако редом док светлост електричних светиљки није прогутала мрак и обасјала предмете у свима димензијама. Штета што не знамо име илустратора. Да нису илустрације пренете из совјетског издањаг

Д.М.

Крилов у српској књижевности. Испрва писац драма, сатира и приповедака, Иван Андрејевич Крилов (Москва 1769 — Петроград 1844) у свом листу „Пошта духова“ (1789) и другим руским часописима за време француске револуције шири демократске идеје и напредни национализам, тако да су читаоци његова дела, објављивана без потписа, у почетку приписивали Ради-

шчеву, напредном мислиоцу тога доба.:

1800 Крилов се нарочито прочуо својом сатиром „Триумф“, која је у ствари памфлет против надувених и глупих дворана немачкога порекла, који су палили и жарили на двору полулудога цара Павла.

Али његов најуспешнији књижевни рад почиње године 1806 баснама. Тада је превео неколико басана из Лафонтена и показао их чувеном баснописцу Дмитријеву, који га је осоколио да продужи писање. „То је ваш прави књижевни род; најзад сте га нашли“, рекао је он Крилову. Други савременик овако га је окарактерисао: „Сумароков је нашао басну у пољу, Хемницер је пренео у град, Дмитријев у дворце, а Крилов је извео на улицу“.

; Више него Лафонтен и Лесинг, он је у своје басне уносио опште вредности: дубоко искуство живота, префињени хумор и узвишени морални став. ЈЏироке могућности овога књижевнога рода и његова доступност читаоцима

Ја

ава С а И