Наша књижевност

"ФР У РЕК

2 =: · = - Ата Наша књижевност

Бенжамин Балбоа, дежурни подофицир у Сиудад Линеалу, подешава оштро апарат на споредну линију. Шпанија се невидљивим путем пробија у његов мозак. Чује: „Шпанију ћемо ослободити од марксистичке политике народног фронта, спасти част Шпаније“.

Тако говори дон Франциско Франко Бахамонде, генерал. Упутство гласи: Телеграфист мора прокламацију одмах доставити свима гарнизонима и морнаричким станицама.

Радио апарат је састављен из компликованих механизама. Радиотелеграфист је најсићушнији у том склопу. Његов задатак је да слуша и да оно што чује спроведе даље. Његова дужност није ни да размишља ни да комбинује.

Подофицир из Сиудад Линеала несумњиво греши против тог правила. Поред речи, које му у виду етерских таласа мукло стижу као заповест, он чује споредне шумове, уздахе ове земље, мукло стењање смрти што ће се подићи за стопама генерала. Он схвата суштину генералове прокламације и, уместо да је преноси на морнаричке базе и касарне, извештава Министарство морнарице.

Управо док телеграфист саопштава текст прокламације секретару Министарства морнарице, слог по слог, улази капетан корвете Кастор Мбањез Алдекоа.

„Ви немате права“, каже капетан, „да без обавештења адмирала Саласа подносите извештаје“.

Капетан је подигао слушалицу телефонског апарата и говори с адмиралом Саласом. Дуг, огорчен разговор. Разговор пун немира. „Не иде“, каже он, „Ви лично морате обавестити гарнизоне“.

Са друге стране кабла неко наваљује. Тада каже Алдекоа: „Ја не могу као што бих хтео. Један известан тип ме спречава...

Официр је спустио слушалицу. Балбоа и његов претпостављени посматрају један другог. Обојица су разумели. Претпостављени наређује: „Од три линије, биће у употреби само линија А“. Алдекоа одлази из телеграфске кабине. Он ће линију А, везану са његовим станом, надгледати.

Подофицир је остао у службеној просторији. Он наређује особљу: „Од три постојеће линије, линија А биће данас искључена“.

Један час је после поноћи, Капетан седи за својим апаратом и зева. Сењори у оближњем граду вратили су се кућама из кавана, радници спавају дубоким сном у предграђима на обалама Манзанареса.

Једино по министарствима седи нешто господе, хитно сазване због вести из Сиудад Линеала, седи у плавом диму неизвесности. А из Каље де Алкала излази један ауто, журно и бешумно. Велики, добро затворени ковчези поређани су у неосветљеним колима са дванаест цилиндара. Хил Роблес одлази у правцу Хендаје.

Алдекоа, уморан од надзирања немог апарата, од ослушкивања мртве линије, долази у радио станицу: „Нисте послушали моје заповести, хапсим вас“.