Наша књижевност
мафије ~
Свете сировине
Балбоа одговара: „Господине капетане, вршио сам своју дужност. Бранио сам републику од људи као што сте ви“.
У руци подофицира блиста мрачно и убедљиво револвер. Пола часа касније, један одред одводи у притвор капетана корвете.
Без прекида раде ове ноћи апарати станице Сиудад Линеал.
Подофицир Балбоа тражи по мрачној пучини мора шпанске бродове: „Пажња! Пажња! Побуњеници угрожавају републику...“.
Продорни гласови продаваца новина буде град. Крупни наслови у листовима говоре о побуни. Владин билтен каже: „Један део војске, газећи заклетву, устао је са оружјем у руци против државе“.
Лавина се обурвала из таме. У Цеути, у Мелили, у Ларачу. Одавно је час припреман. Сада је генерал дао знак.
Влада теши. Посматрачи по министарствима умањују обим катастрофе на слику жеља својих пацифистичких снова. Филм из речи и илузија тих дана показује да људи који су били на крми нису познавали своје противнике, да су били несигурни, слаби.
Влада јавља: „Побуна је локализована, народ с оружјем прилази верним трупама у одбрану републике. Побуњени генерали смењени су са својих положаја. Војници побуњених гарнизона послани су на отсуство. Побуњени корпуси распуштени су. Одлучно држање народа укротиће сабласт фашизма заувек“.
Са сабластима се брзо свршава. Оне се јављају о поноћи, а на светлости дана ишчезавају. У 15 часова 18 јула 1936, саопштава се из Министарства унутрашњих дела: „Влада узима реч још једаред, да лотврди потпуни мир који влада над целим полуострвом“.
Између дон Бенжамина Балбоа и ратног брода „Ферандиз“, који је напустио Сеуту за Алгесирас, са једном четом Терцие на палуби, води се бежични разговор. „Варају вас“, каже Балбоа телеграфисту брода, „ради се о- војничкој побуни против републике. Ухапсите официре“.
Све јаче и јаче утискује се реч телеграфиста у свест бродских посада. Сада је допрла до кабине „Санчеза Баркаизтегуиа“. Разарач се налази на висини Мелиле. Командант брода наредио је смер ка западу. Али из телеграфске кабине посада разабира шапат: „Не пловите у пристаниште! Оно је у рукама побуњеника“.
На догледу афричке обале, командант сазива посаду на збор. Свечано чита Франков проглас.
Каже: „Морнарица ће бранити света добра Шпаније“.
Морнарима не треба много речи. Они се згледају. Кажу: „Отуда ветар дува!“
Остало се брзо свршава. Један бежични телеграм јавља Министру морнарице: „Овим телеграмом саопштавамо Вашој Екселенцији о покрету против републике на овом броду. Команданта и официре, који су је хтели издати, држимо у затвору. Молимо заповести. Живела република!“ Тако је било и са крстарицама „Либертад“ и „Сервантес“. Тако са „Алмиранте Валдес“, са разарачима и торпедним чамцима, до којих је
#