Наша књижевност

266 Е ; Наша ПКИНННЕСТ

Већ сама формална конструкција, хармонска огнова и полифони рад прве песме „Биљана платно белеше на охридските извори“, (В-диг и 2-тоП) одају зрелог мајстора вокалног става. Нарочито пада у очи каденца П—1 на крају прве строфе. Диалог између женског и мешовитог хора на „Винари белограђани, кротко терајте карванот , има карактер старог антифоног певања и одише благим лиризмом и чедном чистотом. Све је бело и светло као оно девојачко „плагпо даровско“ под сунцем на обалама Охридског Језера.

У песми „До три ми пушки пукнале“ (е-тон) долази опет до из раза Мокрањчев смисао за сликање и разраду трагичних мотива, Ова се песма приближује ритму посмртног марша и сва је у тешком и су морном расположењу. Једноставан текст

До три ми пушки пукнале, До три јунаци паднале, До три ми мајке плакале.

добивши музичку подлогу, подигнут је, тако да је изражајно и садржајно продубљен и употпуњен.

Продужујући у истом тоналитету (с-тон-у) песму „Динка двори мете, дробни солзи рони“ Мокрањац као да је хтео претходној песми да дода рефрен у живљем темпу. Песмица је израђена у најчислијем хомофоном стилу са претежно молским хармонијама и интересантном плагалном каденцом (на крају првог и другог дела песме). веза Ши ! хармонског ступња (слично каденци прве песме).

У свом приказу о Мокрањцу Петар Коњовић!) истиче да се у Х руковети јављају теме Бетовенске дубине. „Тражите, ма у којој музици, премца песми која се јавља у средњем ставу, достојном великог неког Дворжаковог Адагта“. Реч је о песми

Пушчи ме, мајко ле мила, До на двор. да видим Ми врви, мајко ле мила, Но лудо и младо. За него, оф за него, мајко ле мила, »

Ја сакам!

У широким хармонским склоповима Мокрањчеве обраде ова песма добила је мирну, узвишену и једноставну лепоту класичних дела. О самој конструкцији композиције не би се имало много шта рећи. У њој су употребљена свега четири хармонска ступња: ТУ, Ми МЕ — заиста најмање што се могло! Цео је став строго хомофон и без већег покрета. Али како је све то постављено и решено, и шта је све ту постигнуто! Једино се слушањем може осетити сва лепота ове песме, која у себи крије нирванску дубину и блаженство

1) „Личности“, Загреб 1920, стр. 76.