Наша књижевност

= <

5: 6 5

Колико нежности, милине бије у срца дубине!

— сазрев у рату постају људи и говоре: Нежност, искреност, љубав, у свети гнев преобрази!

Има у поезији младих Украјинаца нечега што потсећа на лирику наших романтичара. И код њих се сваки час меша мотив љубавни са родољубивим, и код њих има много призвука народне поезије, народних речи и поређења, би-

· стрине и ритмичности народне поезије.

Марија Грудњицка пева:

Спремала драгога, спремала, алевим рупцем му махала.

— Можда ћемо се још срести ми, — Може бити. у

— Само драгу немој ти,

немој заборавити!

И песникиња Љубов Внучко поручује:

Ако домовину издаш,. изневериш где гину,

у име домовине, живота, твоју бих проклела судбину.

Да би смрт уз твоје плеће стално била, да те сатре. Да би презрен и без части на тихој горео ватри.

Моје љубави света снага

мржња би постала зла.

Без предомишљања, мој мили,

угушила бих те ја. („Вољеном“)

Висока свест о дужности према домоОвиНи, дубоко схватање озбиљности преживљенога главни су мотиви дела украјинских песника.

М стасали смо ми, сазрели, ојачали до рока.

Мати домовина је нежно волела, њихала нас.

Увек нас је водила по путу широком.

И стасали смо ми. И стигао је искушења час.

(„Кијев“, Олеска Новицки)

_ Наша књижевност

Ови млади песници су ишли и са Црвеном армијом, бележећи доживљено. Живот мој није

извијање славуја, —

пожари, крв, уморно плеће. Мза дима се дигла Украјина и непријатељска крв

у седам стотина река тече.

Животе мој!

Иду војници кроз ветар,

и чије се куцање уморних срца,

пукотине звезда тихо светле,

ми умире рањени борац.

А над гробом јаблан болно гледа,

и клас плаче једралим зрном. (Михаило Стељмах)

Али страдања нису песнике поколебала. Поражава обиље вере и срчаности. Петро Биба у дивној симболичкој песми „Дрвеће“ каже:

Смео срцем само једном умире, а плашљивац — много хиљада пута.

Олга Громова прети:

За наше страдање вратићемо пуном мером.

Сав нежни, устрептао лирски песник Васиљ Швец, који је испевао стихове као што су ови:

Северјанко, у тебе глас је диван, али песме украјинске не пој гласом младим. јер од песама ми тешко бива, срце, срце, шта с тобом да радим. („Руској девојци“)

— уме и овако да говори:

Немачка ти нас нећеш понемчити,

— или:

Нисам окорео, ма да сам био у боју,

нисам се охладио крај лафета.

И овде ја браним живот твој

суровошћу војника и нежношћу поета. („Љубав је јача од смрти“)

Марија Грудњицка говори у име Украјине: :