Наша књижевност

( с тела,

Здерали су ми везену одећу у комаде искидали рупце шарене. Жива сам на страшном огњу горела, али Немац робом није учинио мене.

И још једном да подвучемо, песници вису само певали овако, они су заиста на бојном пољу и на другим тешким местима доказали своју љубав према домовини.

Д. М,

~ Александар · Сергејевић Грибоједов. — Прошле године навршило се сто и педесет година како се родио велики руски комедиограф А. С. Грибој=дов – (179—1829). Његову. успомену прослављао је кроз читаву прошлу годину не само руски народ, него и сви народи Совјетскога савеза, а његово главно деле Горе от ума (Зло с памети) прештампавало се, преводило и играло на све стране.

Савременик Пушкинов и Гогољев, Грибоједов није раван њима, јер није ни толико широка даха ни толико плодан као они. Он је писац само једне добре књиге, горе поменуте комедије, али је она тако савршена у свом роду да Је Грибоједов због ње заузео важно место у руској исторји књижевности. Грибоједов се родио У Москви; међу богатим племићима, у оном бесном, и несређеном спахиском свету који је тако духовито исмејао у својој славној комедији. Био је свестрано образован: могао је читати грчке и римске класике, Шекспира, Молијера и Гетеа у оригиналу, знао је добро руски живот и свој народ, студирао је источне језике и положио три доктората. Његове сјајне студије за неко време преки-

нуо је рат против Наполеона. Из родо=“

љубља и он је отишао У војску, ма да је био врло млад. Вршећи позадинску службу, он је почео преводити француске „салонске“ комедије па се најзад одважио да напише у стиху и о- ригиналну комедију којом се прославио још за живота. Али Грибоједову није било суђено да поживи и даисе развија: отишавши као посланик У Персију (између осталих источних је-

зика он је знао и персиски), погинуо

је од фанатичне руље приликом побуне у Техерану, У тридесет и четвртој години живота. _ Суморне природе, тежак меланхолик, Грибоједов се као аматер забављао, пишући, без икаквих амбиција и узгред, комедије да би забавио своје пријатеље или створио погодне улоге за глумце којима се удварао. Тако је постала и комедија Горе от ума, у којој главну улогу игра млади идеалиста Чацки, заљубљен У Софију, кћер високога чиновника Фамусова која је хладна према њему, јер воли очева секретара Молчаљина, човека рђава и мале вредности. Чацки је напредан човек који се гади на мрачњаке међу које је запао 4 цела комедија је уствари побуна једног племенитог И узвишеног бића против своје заостале средине. У расплету комедије Чацки добија донекле задовољење јер Софија пред очима Чацкога затиче Мољчанина на љубавном састанку са субретом Лизом. Поред тих главних личности Грибоједов је дао читаву галерију негативних типова свога времена. ту су

непоштени чиновници који се брину -

само за своје младе сестриће или унуке и траже им добра места, официри, глупи, сурови, који мисле само на унапређења и ордење; незналичке, размажене и смешне грофице и кнегиње; једном речи сва менажерија онога времена и свих времена, ако хоћете. Писана сочним језиком, У добром стиху, ова комедија је и данас савремена као што су савремене Молијерове комедије. Данас је она нарочито актуелна као сатира назадњаштва, као галерија свих могућих реакционарних типова, па би је требало и у нас при“ казати, управо обновити њено приказивање, пошто је још пре седамдесет година играна на нашој позорници.

Захваљујући нашем давнашњем интересу за све што је руско, Грибоједовљеву комедију је још 1876 године превео Александар Сандић и она је први пут играна у Новосадском позоришту под насловом Ко много зна, много и пати. Доцније, овај

рана

А Ае.

– Већ

па а

ИЕ ниво