Наша књижевност

"Хроника

љих ратних мемоара у словачкој књижевности. Већ стар човек (умро је у седамдесет првој години) Јесенски је гоњен и за време фашистичке владавине у Словачкој. То доба приказао је у последњој књизи песама „Црни дани“.

Јесенски је и добар прозаиста. у прози је показивао смисао за иронију и хумор. Дао је већи број хумористичких · прича из малограђанскога живота, и одличан роман „Демократе“.

Знајући добро руски, Јесенски је преводио;. нарочито су му добри преводи Пушкинових дела.

Словачка књижевност изгубила је смрћу Јанка Јесенскога једнога од својих првака и несумњиво најнапреднијега књижевника старије генерације.

3. В.

Теодор Драјзер (1871-1945). — Теодор Драјзера, великог америчког књижевника више нема.

То је живот који почиње у данима када на Перлашезу одјекују последњи хици париске комуне, а скончава пет месеци након што је потписана послед-

· ња капитулација овог другог светског рата.

Драјзеров пут је пут многих америчких реалиста-књижевника његовог доба. Пут који почиње праксом новинарског репортера и лектиром Емила Золе, а захвата преображење Сједи-

Драјзер објављује свој први роман Систер Кери, у данима када се појављује други један велики амерички писац, који је већ давно мртав —Цек Лондон. ;

Џек Лондон осетио је сву оруталност америчког капитализма на властитом телу, као радник, морнар и скитница. Драјзер, „школован на универзитету, упознаје свирепост тог друштвеног по-

- ретка као посматрач, као репортер.

Драјзерово најаче дело је Америчка трагедија. То је роман једног младог човека који у жељи да се дигне из спутаности најамног роба у елизејска поља америчког бога долара —_ убија своју вереницу. Безизлазна трагедија, гледана тадањим очима Теодора Драјзера. Али Драјзер се не зауставља овде; и ту нас његов развитак потсећа на развитак једног другог великог књижевника, Ромена Ролана.

Обојица, са пола века живота 32 собом, нашли су у силама Октобарске револуције силу која је у стању да изведе човечанство из свих трагедија, биле оне француске или америчке.

Теодор Драјзер, са своје седамд=сет и четири године, шест месеци пред своју смрт, приступа америчкој комунистичкој партији. Сваки интелектуалац — пише ону својој изјави — коме је стало до будућности човековог рода, треба да учини тај корак. Овај тестаме-

њених Америчких Држава из паланке нат — и његово литерарно дело, велиу најснажнију земљу капиталистичког КО су наследство које нам он оставља. света. ЕБУ ~. БИБЛИОГРАФИЈА

ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ

Баранин, Душан М.: Сељаци. Приповетке. Изд. Земљорадничка издавачка задруга „Бразда“ с. о. ј. Штамп. „Привредни преглед“ Стојана Протића 52. Београд, 1946; 19,5%14.5, 84.

Благоева, Стела Д.: Георги Димитров. ПЦртице из његовог револуционарног живота и делатности. Превела А. Паштровић. Издање и штампа „Ново поколење“ Кнез Михаилова 27. Беотрад, 1945; 2115, 1 сл. +125. -

Голсворди Џон: Братство. (Роман). Превео с оригинала Живојин В. Симић. Изд. књижаре „Дом и школа“ Кр. Милана 19. Београд, 1945; 21%Х15, 296.

— Епопеја, (књ. 1).

Горки, М(аксим): Приче о херојима. (С руског превео Живојин Бошков. Изд. Издавачко предузеће „Будућност“. Штамп. Народне скуп. Аутоном. Покр. Војводине. Нови Сад, 1945; 19.5% 14, 74.

— Библиотека друштва за култ. сарадњу Војводине са СССР, св. 1.