Наша књижевност

це

162 5 АЕ КЕ 2 == = _ Наша књижевност

На овим питањима ми бугарски публицисти и историчари већ дуже

_ време разбијамо главу и још увек не можемо да им нађемо исцрпно

решење. Писац ових редова, проучавајући живот и књижевну делатност Христа Ботева, Димитра Благојева и Светозара Марковића, дошао је до убеђења да све те чињенице могу и треба да се објасне пре свега нарочитим условима, карактером и задацима буржоаско-демократске и националне револуције на Балкану. Ствар је у томе што, када је на западу буржсаско-демократска и национална револуција била скоро извршена и већ се створиле капиталистичке државе са моћном индустријом, трговином и финансијама, у исто време у Отоманској империји врло споро су сазревали услови за стварање капиталистичког начина производње, за ликвидирање феудалних остатака, за решење сељачког питања, националног питања и т. д. Из много разлога, које немамо потребе да овде наводимо, Отоманска империја је у сваком погледу толико била изостала, да је лако могла да постане и постала је објект тежњи западног капитализма да нађе пијаце за своје производе и да потчини султанску Турску, или боље речено, да је укључи у систем своје капиталистичке политике. На тај начин, када су на Балкану, код разних народа различито, почели да сазревају економски услови за прелаз од феудалног на капиталистички начин производње и размене, дотични народи, страдали су не само од касног и недовољног развитка капитализма, већ исто тако и од моћне конкуренције зрелог и све експанзивнијег западно-европског капитализма. Када се томе дода терор и самовоља султанских феудалних власти, духовни јарам православних народа под грчком патријаршијом, чести ратови Русије са Турском и т. д. све то укупно може да нам објасни зашто су управо наши револуционари из доба препорода морали у једној или другој форми и степену да се ради-

кализују, а понекад да иду још даље прелазећи на позиције било:

утописког социјализма (под утицајем Чернишевског, Прудона, Бакуњина), било марксизма. Такав је управо био случај и са Светозаром Марковићем. |

Чак и највећи његови непријатељи никада се нису усудили да порекну његову револуционарну честитост, смелост, жар и беспримерну спремност за борбу и жртве у име револуционарних идеала тог времена. Светозар Марковић је фигура каква се ретко сусреће у историји народних револуционарних покрета. Светозар Марковић је ум, воља и срце, какви могу да се роде само у најбурнијим и најодговорнијим епохама у историји народних револуција. Он је био и остаје понос и слава не само за српски народ већ и за све балканске народе и читаво прогресивно човечанство. ·

Братски српски народ с правом може да се поноси са својим великим сином и са још већим правом може да захтева од данашњих публициста и историчара да једном већ даду пун, исцрпан, научни рад о животу, револуционарној делатности и књижевном делу Светозара Марковића, |