Наша књижевност

~

163

Светозар Марковић

Можда је нескромно са моје стране, али све ми се чини, да све што је у братској српској литератури досада написано о Светозару Марковићу не само да је недовољно, већ понекад и савршено неправилно, као што је случај например са радовима Слободана Јовановића, Јована Скерлића, Драгише Лапчевића и других. Нажалост чак и рад Веселина Маслеше, иако један од најлепших, ипак није ослобођен неких грешака, које су делом већ назначене у поговорној белешци Радована Зоговића, у издању „Културе“ — Београд 1945 го. дине.

Ако бисмо рекли да процењивању дела Марковића приступамо са доследних данашњих марксистичко-лењинистичких позиција, јасно је да оно у многом погледу не би могло да издржи озбиљну научну критику. Светозар Марковић није био из читавог низа разлога, није ни могао да буде доследан марксист. Тиме се, свакако, проблем не исцрпљује, јер ми смо дужни да расмотримо и проценимо дело Светозара Марковића исто тако и са гледишта данашњих наших народноослободилачких, националних, демократских, антифашистичких покрета у Бугарској и Југославији. Довољно је да се тако постави проблем па да се одмах види да Светозар Марковић потпуно нама припада као далеки и генијални претеча наших народно-ослободилачких покрета. Поставимо ли проблем у томе пресеку, за нас постаје ванредно занимљив и поучан велики део творевина и мишљења Светозара Марковића управо у вези са нашом данашњом антифашистичком, националном и демократском борбом, а исто тако и са тежњом наших народа за остварењем на делу, а не само на речима, братског савеза између њих и братства са свима словенским народима, на челу са нашим ослободиоцем совјетским народом, као и за установљавањем пријатељских односа са свима слободољубивим народима.

П

Када критикују дело и творевине Светозара Марковића често пута му пребацују то што је потпао под утицај руских народњака — утописких социјалиста и то углавном Чернишевског, под чијим се утицајем налазио исто тако и наш Христо Ботев. Тачно је да је, за разлику од Маркса и Енгелса, Чернишевски у основи остао на позицијама Фојербаховог материјализма и утописког социјализма. Исто_„времено, међутим, не треба да се испусти из вида следећа веома важна околност: појава, развитак и победа бољшевизма у Русији мису били резултат само посебних економских, политичКких и националних услова у бившој царској Русији. Ти услови су у овом случају били оно основно, одређујуће, - одлучујуће. Па ипак тиме се све не исцрпљује. Ствар је у томе што је руски бољшевизам имао и своје духовне претече, који су у прилично великој мери припремили његову појаву и победу. На првом месту то су били управо велики демократи — револуционари Херцен, Бјелин-

| ц +: 5 6 ИК А АКА 23 (а.