Наша књижевност

Из његових мршавих ногу, његових руку: очи су му биле жмираве а постајале су живахне само кад би Руси повратили какво ме. — сто пред Москвом: | — А и код Стараје Русе Немци су отерани уназад, добро је. (На улици су тандркали тенкови и Немци су певали војничке песме.)

И 1Х

Изјутра је дошла госпођа Ваја.

— Шта је, зар још нисте спремни, прекорила нас је, треба да пожуримо, — Да ли је сигурно да ће да га пусте

— Ма кад вам кажем! Ево, у коверту пише: одмах да се пусти. Понесите му пресвлаку да се пре изласка пресвуче, сигурно је тамо страшно изгужван.

Тако смо пошли, Носили смо. му одело и веш да се пресвуче.

Пред зградом Специјалне полиције, остали смо да чекамо. Госпођа је ушла унутра. Чекали смо је дуго и већ смо постали нестрпљиви. · Најзад се она појавила. Није носила коверат, није била ужурбана и весела:

— Неспоразум, рекла је, — дала сам Бећаревићу писмо, а он се намрштио: шта вреди, каже, кад он више није овде!

— Како није овде, питам ја

— Па тако лепо, — одведен у логор. Са синоћном партијом.

— То не може да буде, сам Драги је потписао да га пустите!

— Нека иде Драги, ла нека га пусти ако може! Ја сам га ноћас послао за Бањицу: „да сте дошли јуче, могао би да изађе.“

Ми смо држали одело и веш.

— Али ништа, — Ваја је живахнула — то је само неспоразум. Извадићу ја њега из логора. Истина то ће теже да иде, прво ће Бећаревић морати да га врати овде, одавде је лако. Одавно ја с тим Бе. ћаревићем имам муке: сам Драги потписао, а он каже, — послао сам га са синоћном групом, Рећи ћу ја за ово ин Пери. Да сам знала, па одмах јуче да одем, сад би био већ слободан. Каже Бећаревић, синоћ одведен. А ја још поранила да вас обрадујем. Сад ми је толико неприЈатно, ви ми можда не верујете,

Ноћас се пробудим и не могу да се сетим, зашто сам толико радосна, и случајно се сетим да данас вашег Ику треба да пусте, Кад оно, видите, Бећаревић ради на своју руку.

Мораће да га врати, ништа ви не брините, али сад од вас нећу ништа да примим, чак ни хлеб, — али ако сте толико запели, онда добро, само знате, може и мањи него обично, — а због бонбона ме, право да вам кажем, — срамота, баш синоћ кажем Нину... — али не брините, кад вам кажем, све ће да буде у реду, ово је само неспора-

Пож