Наша књижевност
Неко бунца име своје деце, други драгане. А ми стојимо напољу.
Никада нећу заборавити мајке за време овог рата: биле су погрбљеније него иначе, глас им је био преплашен, а очи се губиле у борама. у
— Три сата! (капетан лађе, са светлим шеширом, извадио је сат, и гледао преко њега у једну девојку из реда).
Боре су постале веће, лице није имало ни усне ни очи, лице је било брига: ако не прими пакет; Ако није на спискуг Ако врате веш» Онда, онда, — мајке плачу, сестре плачу, браћи подрхтавају усне, — значи да је одведен за логор.
А логор, ко не Зна шта је логоре На самој згради полиције, велики плакати: за одмазду због злочиначког напада код Свилајнца, стрељано је три стотине београдских комуниста.
То је логор. М сад сви стрепе, а неко брише марамицом очи и журно излази, |
Ако није ту, или је у логору, или је већ стрељанг Свакако: марамица и журно излажење, — да нико не гледа твоје сузе-
... Мој пакет са вешом агенти примају: име мога брата још је на списку.
— Не Ђорђевић, него- Ђурђевић.
—- Давидовић, Димић, Ђинић, Ђоновић, Ђорђевић, Ђурђевић, — ево га ту је (бришем ознојено чело и предајем пакет са вешом).
УШ ~
Сутра дан сам отишао за прљав веш. Прљав веш је био поцепан. Веш је био крвав. Веш је био пун вашију.
Пролазили су тенкови, а они су држали састанке. А онда је једне вечери клопарала капија и нико није дошао. Ја сам био будан, а нисмо разговарали, а агенти су дошли у радионицу.
Сад су вашке и крвав веш.
Од крви мога брата. Од крви која је протицала кроз мршаве ноге (које ја тада нисам загрлио) и руке што су умеле да праве дивне ствари од дрвета.
Прво су га одвели и срце му је задрхтало: сигурно је помислио
на нас, Па су га тукли. Њему није тешко сломити ребра: она су одмах испод кошуље. А кад се онесвестио, онда су га превили, и дали му бурову воду да му натекле ноге спласну, (да би увече могли да га воде на ново саслушање). Тада тим испуцалим уснама, нико није могао да да мало млека или парче лимуна. Јечао је негде у углу, а ујутру је кроз решетке, угледао комад неба. И другови су му свукли кошуљу и обукли ову, коју сам ја послао. Ево те крваве кошуље. Од крви мога брата. _ х