Наша књижевност

: Мој брат _

нисам хтела да га узнемиравам. А бонбоне су збиља дивне, Права предратна роба. Каже ми мој Нино:

_»“=— Вајо, ми смо сад навикли на бомбоне, како ћемо кад престану да нам доносе — Зашто да престану, кажем ја, ми ћемо увек остати пријатељи, увек ће бити бонбона.“ —

„Кад са Иком дођете код мене, мораћете да ми донесете једну велику, али врло велику, бонбоњеру са црвеном машном, хоћу да пошаљем сину за рођендан. А хлеб, нећете ми веровати, за дан поједемо! Диван хлеб, само нека се ово добро сврши, не жалим што сам исцепала сандале, баш кажем Нину: сродила сам се с њима, као да смо родбина, тако су ми, некако, блиски. Шта и данас бонбоне! — али то је многођ, покварићемо ја и Нино, зубе. Све ће да буде добро, — истина, — мораћете нешто Пери да дате, ја ћу му однети, али само нек се пусти, право кажете, нико не пита за паре, биће пара, само да се пусти.

Пратимо госпођу Вају до куће, срећни смо, сестра је пребацила руку преко њеног рамена, и имамо муке да јој дамо новац;

— Нећете ми вировати, — ја то све вама:чиним из чистог пријатељства! — То је истина, — ове ствари се и не могу платити новцем, —

али узмите што сте поцепали сандале, није право да ви због нас цепате своје сандале!

· УП

Стајали смо пред зградом Специјалне полиције. Имали смо завежљаје са чистим вешом. Сваке суботе су примали чист, и враћали прљави.

Најпре смо стајали пред вратима, па нас је онда један човек са светлим шеширом и енергичним лицем, каквог капетана лађе, почео да грди;

— Шта сте већ навалили, причекајте још мало: нема још три сата.

Морали смо да пређемо, преко пута зграде. Гледали смо у прозоре, иза прозора се није нико појављивао, Иза прозора су била браћа и синови, Можда у овом тренутку јаучу од болова. Можда у грозници мисле на ливаде и детињство. (И кад је без рођендана и доручка, ипак је детињство: из зграде Специјалне полиције, свако детињство је светло). –

_У овом тренутку гризу усне да не би издали другове. Некима пребијају ребра. Неко је сад први пут искашљао крв (и зенице су му биле раширене), %

Сигурно, сигурно. Сад их воде са саслушавања, Сад неке саслушавају („Мајку ти разбојничку, зар још нећеш да признаш!“ — агенти добијају хистерични напад, смењују се један по један, како се ко умори.)

ЊУ Ра А