Наша књижевност

Хроника 5 5 451

изванредну кореографску инвентивност и смисао за неправилну, примитивну ритмику у аџарском војничком плесу, затим непрекидни ситни вез у брзом темпу, лак као ветар, у „Черноморској игри“, здраву сељачку ведрину и групну дисциплину у „Картошки“, и најзад огромну скалу динамизма и градација која иде до шароликог, узбурканог вртлога и виртуозно-акробатских подвига У „Украјинској свити“. : #1

Музичка, мимска и костимска допуна допринела је снажном утиску целине уметничких остварења овог ансамбла. -

ШЕСТИ КОНЦЕРТ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Шести концерт Београдске филхармоније имао је нарочито привлачну тачку: прво извођење симфонијске поеме „Макар Чудра“ од Петра Коњовића, инспирисане познатом причом Максима Горког, ~

Стари Циганин Макар Чудра, седећи на морској обали, прича; у циганском логору била је лепотица Циганка Рада. Заносила је својом лепотом, својим гласом и својом ведрином све људе уоколо. Просили су је, нудили јој блага, јурили за циганским табором чак и моравски магнати. Међутим, Рада је била охола и непопустљива. Једног дана доспео је у логор ветропири, заносни Циганин Лојко, неодољиви свирач на виолини, коњокрадица, пустолов, који је као ветар пролазио градовима и за собом остављао трагове својих грехова, човек кога је „познавала цела Мађарска, Чешка, Славонија и све приморске земље“. Између Лојка и Раде плане жарка циганска љубав. Лојко проси Раду, тражећи да задржи право да и даље остане слободан човек, али Рада поставља свој услов: да и она буде слободна и господар над њиме. Пристанак на то ће Лојко доказати ако се пред свима њој поклони и пољуби јој десницу. Дилема је код Лојка између пламене страсти коју гаји према Ради и мушког поноса. Најзад Лојко извршује захтев. клања се до земље пред Радом, али је при томе убија. Ојађени отац Радин свети своју кћер; узевши исти нож којим је она убијена, пробада убицу свога детета.

Ова прича Максима Горкога из доба његових лирских надахнућа, ова тема страсти и тежње за очувањем личне слободе и непопустљиве охолости, привукла је Коњовића да напише истоимену симфонијску поему. Но док се под обликом симфонијске поеме обично замишља доследно следовање тексту, Коњевићев „Макар Чудра“ претставља уствари реминисценцу на основне теме, музичке маргиналије Уз прочитано дело. Прича носи у себи толико музике и толико драматике, да јој се тонско плетиво само намеће. Саме карактеристике двоје јунака код Горкога. „ту Рада није могућно речима похвалити као што треба. Једино на виолини могао би човек славити њену лепоту, али тај човек морао би бити уметник у свирању и виолину познавати као своју душу“; или о Лојку: „а када би засвирао на: виолини — гром ме убио ако је ико икада на целом свету могао свирати тако као он! Превуче ли гудало преко жица, срце ти затрепери у грудима, а превуче ли га још јеАном, настане тишина и све живо слуша његово свирање“, изазивају музичко, а можда чак и сценско уобличавање. У

У масивној звучној архитектури, у изванредном складу инструменталних боја, У спретној мотивској разради, у инструменталним комбинацијама каткада бизарНим, али пуним дражи (сординиране тромбе и унисони штрајх), у ритмовима неправилним, али карактеристичним 3а место и средину која се описује, у ефектном искоришћењу групе удараљки, у драматском динамизму целе поеме лежи лепота и снага овог новог дела аутора „Коштане“. Писана зналачки, са маестријом у владању над симфонијским апаратом, „Макар Чудра“ ће, упркос своје опширности, необичне за једну симфонијску поему, наћи увек пријемљивих слушалапа.

Но она исто тако тражи и симфонијско тело пријемљиво на овако компликоване звучне мисли и диригента који ће у репродуктивном смислу бити на равној нози са продуктивном вредношћу дела. Београдска филхармонија, која је под ру-

На ИН МА АЕ Мрачне

па је

4: Њ

инв

ко и ДАШУ па ан ал А

о О

Ман

ЗНА а ме Кели

– јео

Уа