Наша књижевност

452 Наша књижевнест

,

ководством Милана Сакса показала велики домет својих моћи, овога вечера је стајала пред тешким и бројним задацима, сувише бројним за једно вече, па с тога није ни могла да их реши у пуној мери. Коњовићева партитура тражила је више улажења у суштину самог дела, детаљнију анализу и дуже студирање.

Извођење кантате Сергија Прокофјева „Александар Невски“, на премијери дато у блеску и сјају који доликује овом мајсторском делу руске литературе, овога пута је давало утисак безвољног апсолвирања посла, нарочито од стране хора. Повајбоље, још док извођачи нису били заморени овим тешким програмом, звучала је аркадијска лепота Франкове симфоније у д-тоП-у

Београдска филхармонија је почела са систематским неговањем домаће ли-

тературе, и то је за похвалу. Међутим је штета што је склоп програма ишао на уштрб целине: три велика и импозантна дела била су тешко савладљива и заморна

како за извођаче, тако и за слушаоце. Да је програм олакшан каквом увертиром наместо симфоније, целина би имала заокругљенији и одморнији карактер, а интерпретација би била свакако успелија. з

ОБНОВА „КАВАЛЕРИЈЕ РУСТИКАНЕ“

„Кавалерија рустикана“ је опера која не поставља велике задатке у извођењу, која са својим малим ансамблом лако може да се спреми, са својим једночиним декором не изискује велике трошкове, а са сводом већ популаризованом мелодиком привлачи позоришне масе. Услед те своје вишеструке искористљивости добро је дошла да допуни репертоар класичних дела на сцени београдске опере.

Међутим, упркос некомпликованих проблема које ова опера поставља, изко подмлађена и солистима и диригентом, она у данашњем извођењу није отступала од ранијих реализација на београдској сцени. Шаблонско и стереотипно кретање маса на сцени и артифициелност, са извесним изузецима, у глумачком проживљавању солиста, ометали су да ова обнова добије и карактер освежења.

Строжа режијска контрола над хорском масом, веће оживотворење тог тела, корекције, нарочито у гесту и изразу, појединих младих певача, сигурније интонативно постављање гласа, већи ритмички склад између солиста и оркестра, допринели би да ова популарна италијанска опера добије савременије рухо, привлачност и смисао у свом данашњем извођењу.

Стана ЂБурић-Клајн