Наша књижевност

= ~

с еурвника >--= - се

тога је с успехом на страним језицима у својим научним студијама бранио наше народне интересе за време прошлога рата. Анастасијевић је наш најбољи византолог и зналац нашега средњега века.

Др Петар Колендић, професор југословенске књижевности на Београдском университету, рођен је 1882 у Дубровнику. Постао је професор университета 1923 (у Скопљу). Колендић је у својих четрдесет расправа обрађивао понајвише италијански утицај на нашу приморску књижевност, у првом реду дубровачку. Његова архивска истраживања нарочито су значајна за ту област наше књижевности, али је залазио и у друга питања, па се бавио и Његошем.

Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, рођен је 1882 у Сомбору. Он је композитор који на народној основи тражи нове и шире музичке облике. Број Коњовићевих композиција је врло велики. Међу штампаним делима треба истаћи „Легенда“ за клавир у две руке. „Псалм“ за клавир и виолину. „Хајдучка игра“ за виолинчело и клавир, „Други гудачки квартет“, „Двадесет песама“ за један глас и клавир, три свеске „Моја земља“, многе композиције мушких и женских или мешовитих хорова и тако даље. Сва су ова дела штампана. У рукопису налазе се познате Коњовићеве опере „Кнез од Зете“, музичка драма у једанаест слика, „Мајка Југовић“ (још недовршена), музика за трагедију Л. Костића „Пера Сегединац“ и музика за Шекспиров „Сан летње ноћи“ и тако даље. Најпопуларније досад дело је несумњиво Коњовићева „Коштана“. Коњовић је и музички критичар; из те области је његова збирка огледа „Личности“ у којима говори о музичким радницима и првацима.

Др Никола Салтиков, професор београдског университета у пензији родио се у Вишњем Волочку (Тверска губернија) 1875 године, Његови многобројни радови односе се на више проблеме теоријске математике, рационалне и небеске механике. Област којој је посветио најви-

ше свога рада јесте теорија диференцијалних, парцијалниме Једначина првог и другог реда. Дело из ове области штампао је на француском, а ускоро ће исто дело бити објављено и на нашем језику.

– Др Синиша Станковић, професор београдскога университета и претседник Народне скупштине републике Србије, родио се 1892 у Зајечару. Станковић је хидробиолог. У тој области дао је низ опширних научних радова о слатководним рибама и њиховим паразитима, о ларвама маларичних комараца, као и о маларичним сгњиштима у нашој земљи. Познати су његови радови о балканским језерима. Запажена су исто тако у нашим и иностраним научним круговима биолошка проучавања _ Станковићева, нарочито проучавања Охридског Језера, чију је организацију Станковић поставио на широку основу. Он је ту уложио много труда и успео да доведе на проучавање овог језера и више страних научника. Тома Росандић, ректор Академије ликовних уметности, родио се 1880 у Сплиту. Као вајар, одликовао се у сваком материјалу и у свима врстама вајарства, а нарочито у дрвету. Дао је досад око двеста вајарских радова. Међу овима се особито истиче читав ред младих људи, девојака и жена у камену, бронзи и дрвету. Ванредно складне, линеарног карактера су :његове многобројне композиције, нарочито у рељефу. Многобројни су му н портрети (Аутопортре и Бискуп Учелини), међу којима се нека сматрају класичним делима наше уметности. Чувени су његови коњи пред Народном скупштином, Његов је и надгробни храм-задужбина Петриновића на Брачу. Росандић је пројектовао овај храм и до ситница извео. Изложбе Томе Росандића у Холандији и Лондону допринеле су не само угледу уметника него и наше земље,

Од дописних чланова Кашанив се бави математиком; Петар Јовановић географијом, Савић физичком хемијом; Ђелинео природним наукама; Недељковић философ-

на паса аса

Ма ГП а |

У кеј:

ти • Си у у

КОЗЕ

А ЗНА ну а