Наша књижевност

456

ским наукама; Елезовић турским и арбанашким _ језиком; Острогорски византологијом. Међу њима последња тројица имају ближе везе са књижевношћу, нарочито Недељковић који је проучавао народну поезију и народни живот Србије и Македоније. Ф.П.

Поводом стогодишњице од рођења Светозара Марковића. — Деветога септембра ове године прославиће се сто година откако се родио Светозар Марковић, јер се сматра да је то датум рођења, иако није доказан. Али ова стогодишњица. неће бити обележена само предавањима и приредбама тога дана, него ће по свој прилици часописа и новине својим написима, а издавачи својим издањима потсећати у току читаве године нашу јавност на рад и значај Светозара Марковића. Наш часопис је то већ отпочео објављивањем чланка Тодора Павлова о Марковићу у пројилом броју.

Приликом ове стогодишњице ваљало би утврдити где је Марковић рођен. Он сам изјављивао је да је рођен у Јагодини, али у архиви кргујевачке гимназије помиње се Зајечар као место његовога рођења. Међутим, према исказу његове сестре Милице и њенога сина Милутина! Аранђеловића (она је умрла, али јој је син, геометар у Јагодини, жив), Светозар Марковић се родио у Нишевцима, на прузи Ниш— Књажевац. Нишевци су у време Марковићева рођења били среско место, а Марковићев отац Радоје био је тада начелник тога среза, као што се може видети из саопштења Ј. Живановића (Венац ХУШ 1932, с. 124) и полемике између М. Милетића и М. Костића, вођене по„Правди“. Али бисмо се могли домишљати да је Марковић одмах по рођењу пренесен у Јагодину, па је Јагодина због тога и схваћена као место његова рођења. Уосталом, можда би Аца Станојевић, као његов брат од тетке могао нешто рећи о томе, утолико пре што је само. шест година млађи од Марковића и што је био већ пунолетан младић кад је Марковић умро,

сле тога у

Наша књижевност

те би му догађаји и остале чињенице из породичнога живота могли бити довољно познати, па и тачан податак где је Марковић рођен...

Приликом стогодишњице отвара се питање и о јиздавању Марковићевих списа. Из издавачкога плана предузећа „Културе“, објављенога у „Борби“ 10 марта о. г. види се да „Култура“ намерава да објави један избор чланака Светозара Марковића. Добро би, међутим, било да се овом приликом приреди једно потпуно и критичко издање свих Марковићевих списа, јер то досада ниједном није учињено.

Марковићева дела издавана су досада у два маха. За живота, Марковић је објавио само две књижице (Неколико чланака 1877 и Србију на истоку) и неколико сепарате из „Заставе“, „Јавности“ и „Гласа јавности“. Први покушај прикупљања његових списа учинило је уредништво „Рада“, објављујући 1882 прву свеску његових дела са четири састава (Српској омладини; Литературни вечерђ; Како су нас васпитали; Певање и мишљење). У предговору те прве свеске уредништво „Рада“ је обећавало да ће у то издање ући по реду писања сви Марковићеви радови „осим ситнијих новинарских чланака који су писани у тренутној потреби“, те је рачунало да ће изнети 25 до 30 свешчица. Тимочка буна 1883 прекинула је њихову намеру, али 1885 „покојникови пријатељи из Угарске“ издају у Новом Саду другу свеску како би доказали „да су заточени издавачи у Србији нашли своје заменике у омладини на аустроугарској страни“, а једномисленици „на овој страни засведочили своју готовост да србијанску браћу замене у чему могу“. У овој другој свесци напуштен је хронолошки ред; у њој се налазе ови Марковићеви радови без обзира кад су писани: Реалност у поезији; Је ли жена способна да буде равноправна са човеком; Ослобођење женскиња; Критика на „Младу Србадију“ и приказ на политички буквар за матору децу.