Наша књижевност

су у те спискове као „левичари“, „масони“ и Јевреји. Кад се јелном буду објавили индекси забрањених књига, видеће се све мрачњаштво фашистичких цензора.

У многим нашим крајевима становништво је под претњом смртне казне морало предавати књиге квинслишким властима. У Лесковцу су јавно на улици, пред постројеним ђацима и грађанима, спаљиване скоро све књиге из књижара, међу њима и издања Српске књижевне задруге, дела Ђуре Јакшића, Матавуља и других наших писаца које смо већ сви сматрали класичним, ван ћуди цензуре и момента. Али се нашао срески начелник који је у договору с Немцима то извршио руководећи се неким списком | забрањених књига.

Због тога данас има села и градића без иједне књиге објављене пре рата, те је прештампавање многих дела преко потребно. Књижнице, синдикалне, реонске, месне, школске и омладинске ничу на све стране и, поред књига о актуелним проблемима, снабдевају <е и добрим белетристичним делима наших и страних књижевности, јединци из широких народних слојева, у својој тежњи за просвећивањем, често одвајају од уста да би набавили добру књигу. _

Издавачка предузећа труде се да одговоре том општем тражењу књига, „Просвета“ је несумњиво једно од најагилнијих. Између осталих својих збирки, недавно је почела „Изабрана дела српских реалиста“ у врло укусној опреми. Досад су изишле „Изабране приповетке“ Домановића, Кочића и Станковића, свак у посебној књизи, Ћипикови „Пауци“ и Сремчев „Поп Ћира и поп Спира“, Треба само упоредити сличну збирку „Школски писци“, коју је некада издавао Геца Кон, па ће се опазити напредак и у опреми и у редакцији која је тако подешена 'да ове књиге могу послужити и ученицима средњих школа, и студентима универзитета, и читаоцима различита образовања. Ово су, У добром смислу речи, књиге за сва-

кога, у :

а и по-

објављивати

Штета је само што ниједна књига нема уводнога есеја о животу и раду пишчеву. Сумарни поговор у коме се налазе штури биографски подаци и не-_ колике библиографске напомене не могу заменити уводне есеје у којима би се опширно изложио. пишчев рад и прилике у којима су се његова дела јавила. Српска књижевна задруга је тај добар обичај увек неговала и уредницима ове збирке ваља се на њу угледати,

Избор из Домановићевих приповедака по свој прилици приређен је према издањима С. К. Задруге, Геце Кона и „Српских писаца“. Нека је овде поменуто да т. зв. „Целокупна дела“ Радоја Домановића у збирци „Српски писци“ нису уствари целокупна. Тако из „Босанске виле“ није ушло На месечини; из „Полицискога Гласника“ Освета и Божја казна; из Балугџићева „Народнога пријатеља“ Хумадриста; из „Звезде Браћа и

Једна песма; из „Бранкова кола“ Договор кућу гради; из „Оддека Демон и Нежданов по-

дунавскога округа и из „Српскога књижевнога гласника“ Сећање на Милована Глишића Сем тога, како је Домановић био стални сарадник „Одјека“ 1902 и 1908, по свему судећи са паушалним месечним хонораром, то ће у „Одјеку“ тих година бити и непотписаних његових радова. Међу тим Домановићевим списима понеки несумњиво заслужује трајнију пажњу, па би се могао узети у обзир приликом избора из његових дела. Б. К,

О Лењину — зборник књижевних вастава. — Дан годишњице смрти Лењина обележило је издавачко предузеће „Културе“, поред редовног и обилног свог издавачког посла, вели-

__ КИМ збесликом чланака и књижевних

о“рилога, који се код нас може убројити у најуспелије публикације своје врсте, У технички врло солидном издању обављени су следећи чланци и књижевни прилози: Ј. В. Стаљин —.

»О Лењину“, Максим Горки — „В. И. Лењин“, Н, К. Крупскаја — „Сећање