Наша књижевност

Хроника

Црвеној армији и цео испуњен написима о њој.

Готово у сваком броју налази се совјетска и југословенска културна хроника. Овај врло успели часопис уређује један одбор од десеторице јавних радника међу којима је пет књижевника (Бихаљи-Мерин, Милан Богдановић, Радован Зоговић, Душан Костић и Јован Поповић), један научник (Александар Белић), један уметник (Антун Аугустинчић) и три радника на другим областима јавнога живота (Ванча Бурзевски, д-р Јоже Вилфан и д-р Златан Сремец).

ДОБ.

Један раднички календар. — У Сарајевуу у издању Земаљског одбора ЈСРНЈ за Босну и Херцеговину, изишао је из штампе календар „Радник“, са већим бројем научних и књижевних прилога, који, углавном, изузев историјских и теоријских чланака, третирају напоре и задатке наше радничке класе и радничких синдиката у борби за обнову земље. Календар садржи следеће прилоге Тито — „1946 — година побједе“ („учинимо све да 1946 г. буде година великих побједа у 06нови наше земље“), Р. Чолаковић „Значај теорије у ослободилачкој борби радничке класе“, В. Илић Лењин (биографија), А. Маслин — „Лењин и Стаљин у совјетској држави“, Ј. В. Стаљин (биографија), Едвард Кардељ

„Стаљин у историји“, П. Манџић,

„Задаци Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије у 1946“, Ц. Мијатовић — „Радничка класа и радно сељаштво данас“, Карл Маркс (биографија), Фридрих Енгедс (биографија), Лењин — Говор приликом откривања споменика Марксу и Енгелсу 7 новембра 1918 г. Ф. Енгелс =— „Улога рада у постанку човека“, В. Винтерхалтер — „Радничка класа у обнови Босне и Херцеговине“. Од литерарних прилога календар садржи Мајаковски — „Партија“, Петефи — „Страшни суд“, А. Толстој — „Нина“, Р. Босанац — „Радионице“, В. Назор — „Титов „Напријед“, М. Горки

461

— „Суд“, К. Симонов — „Ноћ над Београдом“, М. К. — „Ђуро Ђаковић“.

Иако добродошао значајем својих прилога који обрађују неколико заиста основних проблема наше радничке класе и наше земље, календар би лош боље испунио свој задатак кад би садржавао, бар у извесној мањој мери, материјал о устанку народа Босне и Херцеговине и учешћу радничке класе у њему, као и више прилога који би били још непосредније везани за живот, проблеме и тежње народа и радничке класе Босне и Херцеговине. Удео радничке класе Босне и Херцеговине у нашој народно-ослободилачкој борби је, као и у другим нашим републикама, од изванредног значаја и изразио се, поред свега осталог, У великом низу светлих ликова првобораца које је свакако, бар у једном чланку, требало оживети. А народносна специфичност Босне и Херцеговине, и, можда, највећа опустошеност која је, после окупације и победоносно завршеног народног устанка наметнула народу, интелигенцији, радном сељаштву и радничкој класи Босне и Херцеговине, нарочито тешке задатке, морала је бити живље, свестраније и исцрпније приказана. Тако би овај календар, као својствена врста публикације, био мање апстрактан, приступачнији најширим слојевима радништва и радног сељаштва Босне и Херцеговине и на тај начин још више истакао значај принципијелних. и теоријских прилога које садржи.

Ч.М.

Иља Еренбург о култури Македоније. — У руском популарном илустрованом листу „Огонек“ (Пламичак), чувени руски писац Иља Еренбург, коди је недавно био у Југославији, објавио је у низу чланака о нама и своје утиске из Македоније, задржавајући се нарочито на Охриду, као колевци јужнословенске и словенске културе уопште. „У Охриду су се, вели Еренбург, сачувале цркве из ХГ ХП и ХШ века. У тој епохи словенска уметност, преузевши наслеђе Византије, постаје само-

стална. Међу црним стенама и наран-

а за а А о ФОА ава а АВРО ЗАО Раоа

НО