Наша књижевност

џастом глином издижу се бели мана-

стири. У њима су се сачувале прекрасне фреске, Такве фреске могу се наћи и у старим црквама Скопља и Прилепа. Мислим да је овде почела ренесанса — сто до двеста година раније но што је велики италијански уметник Ђото створио у Падови фреске, које се обично у уметности сматрају почетком нове ере. У старом словенском сликарству у Македонији влада велика мекота, а, уједно с тиме, и живост, осећај за зеленило, људско тело, брежуљке и реке. Први пут пронађене су перспектива и живахност боја. О овој уметности у прошлом веку мало се чуло. Први озбиљни рад о томе написао је руски археолог Кондаков који је 1900- године пропутовао кроз Македонију.“ |

Еренбург у овом чланку говори и о лепотама македонске народне културе. За македонску народну ношњу каже да је најлепша од свих које је уопште видео, а за македонске народне мелодије да потсећају на музику Шостаковића и Прокофјева.

БаДде

Издања Матице хрватске. — Редовна издања Матице хрватске за годину 1945 садрже ове књиге:

Хрватско коло, зборник посвећен народно-ослободилачкој борби са двадесет и шест прилога у стиху и у прози од писаца — партизана и осам уметничких репродукција сликара — партизана; ·

Мажуранића, исцрпну монографију о песнику „Смрти Смаил-аге Ченгића“, од Антуна Барца;

Песмртна почаст, избор из књижевнога рада осморице књижевника Аугуста Цесарца, Ивана Горана, Ковачића, Гргура Карловчана, Хасана Кикића и Миховила Павлека-Мишкине који су пали као жртва фашизма за време окупације; Говорење Микуле Труднега, збирка чакавских стихова Марина Франичевића, са предговором Вјекослава Калеба; #

Успомене из Хрватске од Имбра Ткалца, које је у своје време објавила Српска књижевна задруга у

Наша књижевнаст

преводу дра Ј. Матасовића, сад су објављене у новом преводу дра Јосипа Ритига са предговором и објашњењима дра Станка Дворшака,

“ФЕТ

Руски документарни филм о Југославији. — Према извештају совјетске телеграфске агенције завршен је совјетски филм о Југославији. Снимање овога филма почело је још пре ослобођења наше земље од Немаца. Два совјетска кинооператера Мурончев и Есурин дошли су авионима међу наше борце и снимали су наше борбе, делећи с нама све тегобе рата. Мурончев је погинуо пред Трстом, а Есурин је остао с нашом војском све до потпунога ослобођења Југославије. За овај филм сада пише текст Илија Еренбург.

Поред снимака совјетских и наших кинооператора, филм садржи и немачке, усташке и недићевске снимке.

Први део овога филма приказује предратну Југославију, њене границе и богатство земље. Затим долази издаја са Недићем, Цветковићем, Павелићем и другим лицима која су у вези с Немцима. Други део садржи све фазе наше борбе против окупатора. Нарочито је живо приказана херојска одбрана Козаре и пета офанзива кад су наши борци зауставили непријатеља и спасли своје рањене другове.

На крају се приказује ослобођење Југославије и Београда, у коме су зајелно суделовале совјетска и наша вој-

ска. пи БЕЛ

„Николај Васиљевић Гогољ“ — Н. Водовозова. — Ово мало, популарно напубано дело о бесмртном песнику „Тараса Буљбе“, „Ревизора“ и „Мртвих душа“ једноставна је и потресна прича с животу, о раду и о суровим, нељудским условима који су угасили један од најсветлијих стваралачких духова Русије.

Животна историја и стваралаштво Гогоља, његов пут руског човека и уметника, испричани у овом малом делу без великих речи, али са драматичношћу научно утврђених чињеница — нераздвојно су повезани не само са нај-