Наша књижевност

4 МИЊА а ~

ПИ ДА о ли ет ме о

Нирнбершки кавез 341

ће још процес трајати, Франк ће ухватити десет милиона година амнестије. Узме ли се у обзир да на души има само седам милиона побијених пољских и јеврејских подљуди, ствар није за бацање, без обзира што би он интимно радије отишао у Бразилију него у рај, и провео остатак својих земних година макар и на Полутару, где није ништа мање паклено вруће но у самом паклу.

То су они.

Пре 1941 видео сам им безброј пута фотографије на насловним странама новина које су им популарисале главе, снимане под необично пажљиво проученим углом, кадрим да потпуно изрази „марцијалност и мужевност ових великана немачке крви“.

Али посматран са свих страна и из непосредне близине, гросадмирал Дениц, потсећа на збрчкану бабу, а „вечито лепи“ Балдур фон Ширах на пребрзо остарелог Коридона. Напудерисан и напомађен долази он у судницу да одговара за своје злочине; чак не заборавља да стави облачић ружа на увенуле образе и нешто кармина на спарушене усне.

Геринг се одмах препознаје. У пре рата код нас неизбежним немачким журналима, виђали смо га како жовијално отвара пољопривредне изложбе, држи говоре кадетима, инспицира Рурску ратну индустрију уз закуску и полаже безбројне камене темељце тако спретно, Као да то не размазује мистријом малтер по цигли, него сребрним ножићем — путер по хлебу. Али од његовог славног касарнског вицмахераја — ни трага. Кад не седи скљокан у нападу апоплектичне депресије, он једини још налази дрскости да стави по коју неучтиву примедбу на рачун оптужбе, Дебљи је но што је икада био. Лице му није изгубило задриглост, а покрети — брзину и јарост. С нечим од вепра у бесним погледима које баца на све око себе, он често налакћен на ограду, која дели оптужене од бранилаца, хвата главу у огромне шаке. Но никад не остаје дуго у једном положају. Уз трзај, он се заваљује и, дебела храстова клупа дуго шкрипи под њим. Убрзо се усправља, надима широка прса, онда се опет врпољи. Често завлачи кратки кажипрст, дебео као сарфалада, у широки оковратник доламе као да га и он дави. Обучен је у своју сасвим светлу луфтмаршалску униформу, која без ширита, ордења, ознака чина и ленти потсећа на мало упрљану куварску блузу. ; ·

Мако пун успаљеног сала, његово тело је набијено оном врстом неотпорне снаге која чини да су освајачи и гангстери свирепи док их служи срећа, а малодушни у невољи, Он би хтео да дисциплинује своја. велика, ужасно растегљива уста, која један скорашњи риктус стално развлачи. То му увек не полази за руком. Ето сад, док бележи нешто на хартији, крупним и отсечним рукописом, какав имају обично само они који потписују наредбе, крајеви устију растегли су му се до испод ушију.

Пошто је прибележио што је хтео, он трзајући диже главу,

Ри“ :.