Наша књижевност

је

Му име ен гаји у

се слој поче + те у НЕ УУ И ден мудри иу ери Ин ИРА ЦМ МА РЈ у Х | < [ :

356 Наша књижевност

•

Али на крају претставе није могао да нађе снаге да се дигне с клупе.

- Алберт Шпер, нациста, тужна лица, гледао је филм с тугом на лицу. Он је гутао пљувачку, загрцавао се и кашљао. Он је заправо градио само бункере, тј. правио нацрте за њих. А зидали су их заточеници... Ни он, дакле, нема везе с тим... неугодним ексцесима.

Константин фон Нојрат, протектор Чешке, пратио је филм некако акуратно, као да гледа по стоти пут „Мадам Бетерфлај“, разгледа акта или потписује смртне пресуде. Он је такође дипломата по струци. Он зна да држи здравице који ништа немају да кажу. Па и сад, док благонаклоно посматра злочине за које би требало и сам да се осети одговоран, био би, да га ко упита, шта мисли, у стању да одговори: „Ја, ја, зећг шттегеззап! Јамоћ!, зећг теегеззап!. Друга сцена је изврсно снимана. Вешто. С пуно смисла за детаљ.“

Артур СајсИнкварт, прати филм с простудираним изгледом невиног језуите, кога је рација сасвим случајно затекла у. борделу, па стоички подноси и ово искушење. Уздање му је свевишњи. А бог му је сведок, да он...

Ханс Фриче, некад зван Окаве-зондерберихт, био је ватрени љубитељ и популаризатор акција чишћења које је вршила немачка оружана сила, али сад је бледео пред тим акцијама све више и више, из сцене у сцену, као некад Лили Марлен под латерном која је трнула и утрнула и о коју ће, можда, он сам, ускоро да виси.

- Кад су их изводили из суднице, највећи ратни злочинци били су погружени. Розенберг је посртао. Први пут је можда имао прилике да у себи ревидира свој берклејевски, не, џелатски солипсизам. Јер речи су речи — с њима још и којекако — али како убедити судије, руске судије, да су сцене које су есесовски оператери снимали, митови, конструкције необјективних, чулних сазнања а не мужички упорне чињенице. Снимци лешева припремљених за паљење, а не спаљених, затечених у логорима после нагле капитулације, гробови, неубијени заточеници — све су то сведоци против њега и његових митова. Чувари — и они су сведоци, А сведоци говоре друкчију истину од оне коју је он хтео да конструише. И сви ти сведоци ушли су одједном у салу, скупа с милионима сабласти побијених, да причају о сабласним злочинима његовим и ових његових камарада, који погружени и смањени, одлазе у ћелије, главе оборене као да одлазе у ноћ, која је пребрзо пала, (један дан мање!) сваки са својим лешем у себи, сваки већ у свом мртвачком ковчегу... Стражари који су их допратили до ћелија први пут су мрки, с гњевним уживањем, забравили за њима врата, с осећањем да су

у кавез затворили дивље звери. Е ОСКАР ДАВИЧО