Наша књижевност

Нирнбершки кавез 355

« Јеврејина убити, може само онај који се у битном не разликује од оног страшног јасеновачког душобрижника и кољача. Тај фратар, заривајући нож у грло своје жртве, редовно је говорио: „Радуј се, псино, лишавам те земаљских мука. Буди срећан. Пре мене ћеш видети бога у његовој слави.“

Валтер Функ, ружан је човечуљак, лоптаст, дебелих усана, скоро хоризонтална чела, што се одмах изнад обрва почиње да пружа у истој равни с теменом, неравномерно оћелављеним. Он је сав изван себе. Батрга кратким, облим ручицама. Леђа му се тресу. Неочекивано руши се с танким женским криком и удара звонком главом о наслон клупе.

Али филм се не прекида. Дошавши себи, он тихо плаче. Од страха, зна се. У Ш Рајху важио је за финансиског генија и био организатор и инспиратор наци-виртшафта, оне масивне пљачке коју су војници Немачке вршили по целој Европи.

Хјалмар Шахт демонстративно окреће леђа платну. Лице му не показује ни трага узбуђења, ни напор којим га је, евентуално, сакрио. Не само да хоће да стави до знања да нема везе са ужасима_ које филм приказује, него, изгледа, сматра да је одиста нема, па је миран и спокојан. Он је троструки или четвороструки доктор и јеДини савршено равнодушан човек у сали. А све време је био Хитлеров министар и саветник и једна од његових најсолиднијих и најуноснијих веза са тешком индустријом давно, пре 1933.

Карл Дениц би повремено бацио летимичан поглед на платно, Грос-адмирал је утито стискао песнице или покривао лице длановима. Као да је хтео да протестује што га пртљају у ствари које никад нису биле у његовој компетенцији. Он је водио тотални подморнички рат, и против бродова црвеног крста. Није само топио бродове, изгладњавао је Европу.

Ерих Редер је од напетости добио наказан, конвулзиван израз око устију. А потписивао је пре Деница наређења о митраљирању свих путника бродова које су подморнице торпедовале, „како се не би губило драгоцено време за нове акције“.

Балдур фон Ширах гледао је филм с интересом и напетошћу. Местимично с изразом грозе на лицу, које није било у стању да сакрије извесно специфично уживање у призорима крви.

Фриц Саукерл био је врло немиран. Код сцена ужаса климао је прекорно главом. А био је главни лиферант заточеника логорима и ловац на људе у окупираним земљама.

Франц фон Папен није бацио ниједан поглед на филм. Гледао је у плафон. Он је све време рата провео у неутралној Турској, он је племић, он је дипломата, он — нема везе са свим тим вулгарним ексцесима. Али, боже мој, као да мисли у себи с досадом, рат није устоличење светог Оца папе, У рату се свашта дешава, На филму су међутим убијали, из чиста мира, саме цивиле, 2