Наша књижевност

МАРИ

ти

У Њ ја + а љу ће

МИ МАНИ И А РАЈ јр Аки

354 Наша књижевност

старе у заборав. Он се бунио и беспомоћно буљио белим, претећим очима у платно.

Ханс Франк држао се као човек изван себе, човек који ништа одједном не успева да разуме. Новопечени конвертит с омчом у перспективи, гризао је нокте, узбуђено кршио руке, безбројно се пута померао, обазирао, вртео не успевајући да се скраси на једном месту. А сенке које је гледао нису коначно претстављале ништа друго до мали део оног што је сам пуних шест година, са положаја лајтера гувернемана, наређивао да се ради с људима.

Вилхелм Фрик, министар пруске полиције, понашао се као рутинер. Пред сценама какве је видео хиљаде и хиљаде пута, имао је професионално закопчано безизражајно лице присутног грађанина и церемонијалмајстора. Он је понекад стезао чељусти. Код слепоочница су му играли шавови лобање, али ритам те игре био је равномеран, као кардиограм правичних удараца срца које куца неузбуђено и здраво.

Јулиус Штрајхер жвакао је гуму и посматрао филм, пребацивши ногу преко ноге и скрстивши прсте преко десног колена. Држао се као човек који је платио улазницу и сад с правом гледа претставу необично занимљиву. Ни трага од узбуђења. У једном тренутку кад се приказивала сцена у којој језиве данске доге растржу заточеника доведеног пред другове, распоређене у каре, он се сетио да ноктом малог прста прочачка кутњаке. И док је тако дугачким берберским ноктом малог прста чачкао по устима, он је гледао филм с интересовањем које није попуштало.

Је ли он нормалан човекрг Његов адвокат је још новембра месеца уверавао суд да није. Совјетски тужилац дао је тад пристанак да се Штрајхер комисиски прегледа. Разлог због кога је оптужба била склона да посумња у његову нормалност «што не значи и одговорност), била је изјава коју је Штрајхер дао иследнику за време једног од првих саслушања, рекавши да читав његов рад треба тумачити са стајалишта ционизма. Рекао је, даље, да су његово писање у „Штирмеру“ нацисти наопако тумачили. Намера му је била да псевдологромистичким ставом убрза одлуку великих сила по питању стварања јеврејске државе.

Комисија није образована, јер се сам Штрајхер успротивио. С правом. Он није луд, иако није уман. Не би се погрешило кад би се рекло да није пуноуман, али тај злочинац и малоумник био је угледна личност Ш Рајха, гаулајтер Франконије, СС-генерал, идеолог и директор листа. Није био једини злочинац и малоумник на руководећим положајима Ш Рајха — то је све што би се код најбоље воље могло рећи њему у прилог.

Његова изјава ипак више је цинична но малоумна. Без обзира што се тај цинизам граничи с глупошћу. Рећи за себе да је циониста, кад је више од двадесет година хушкајући писао да треба сваког