Наша књижевност

_ Нирнбершки кавез

Ја

изблиза победнички тим, који није мање за жаљење од оне једанаесторице коју одводе код крематорија.

Победници тешко дишу, свим разглављеним костима, Њихова лица умрљана од гари и чађи изгубила су облике, облике и израз људи.

Један есесовац показује прстом на димњак. Сасвим излишан покрет! Чађ и гар издашно попао по знојавој кожи растројених играча, то су последњи остаци њихових другова заточеника. Можда су баш они које су ова једанаесторица јуче победили.

Есесесовци се смеју, ударајући се по бедрима и округлим, истакнутим трбусима. Они праве гест пољупца, приносећи три прста уснама које су цмокнуле и показују опет на димњак. По начину на који је један напућио усне, рекло би се да је казао кус! или можда грус! што је опет код свих чувара изазвало дуготрајан, дивљи смех.

Реконструисати Реченицу после свега није тешко. Показујући на чађ на лицу једног од играча, они им саопштавају да је то можда последњи пољубац или поздрав њихових жена, сестара, мајки, рођака, другова или побеђеног тима. Високи футбалер гледа их огромним лудим очима, а дисање му постаје све теже. Одједном, неочекивано он се сагиње,.. -

Сцена се ту прекида. Је ли скочио да удари, покушао да бежи или пао у несвест и смрт>

Немогуће је даље гледати филм који се мирно продужује уз онај метални шум пантљике, 5

Два Американца крај мене нашли су решење. Они посматрају оптужене и бележе њихове реакције. Одлучујем да и ја урадим исто. ·Ево шта сам даље видео:

Херман Геринг покрио је лице рукама. Сцене мучења као да су нарочито биле нелагодне некадашњем проповеднику „спасоносне бруталности“. На моменте дизао се с клупе узрујан. Онда ухваћен У кљеште пробуђеним интересом и неком слабошћу, спуштао се на седиште и фасцинирано пратио одвијање филма, > Рудолф Хес показивао је за све време осредњи интерес. Пиљио је у платно без нарочите воље, без нарочитог гнушања, без икаквих примедби. ~

Јоахим фон Рибентроп, утучен, гледао је често и упорно у таваницу или још упорније у врхове ципела. На платно би тек с времена на време бацио који поглед, као да је већ гледао филм, па хтео само да види „где смо сад“.

Вилхелм Кајтел, нервозан џи напет, играо се жицом слушалице и често брисао зној с чела. |

АлфредрРозенбе рг, крајње нервозан, збуњен, искидан, окретао се око себе, тражећи узалуд неког коме би саопштио нешто значајно и, не налазећи га, покушавао у мраку да забележи своје опаске у блок. Али, нове сцене, изазивајући нове примедбе, потискивале су

ДросоИ

МЕКИ

КОДА

А на

Је

а ЕК

о

Ј. У и ре

ЊЕ ара

И

Пана

зе

СА а

ХИ ПА БАЊЕ