Наша књижевност

ам

прва

сиђе пј ИЧИ УИ ЦУ ЕРУУ -

и ИУ НА

ис

358 Наша књижевност

јају човечија чула способна да се наслађују. На тај начин, неопходно је било опредмећавање човечије суштине у теориском и практичном односу, како да би се очовечила човечија чула, тако и да би се створио посебан човеков смисао за разумевање свега богатства суштине човека и природе.“

Људско естетско музичко мишљење не може се, дакле, ни замислити без материјалне егзистенције музичких феномена у природи изван и независно од људске свести, а исто тако без способности, својствене само човеку, — да ту суштину, не само чулно освоји, већ и идејно саопшти и естетски опредмети у специфично људској музичкој форми — у музичкој естетској реалности.

Гносеолошки основно питање музичке естетике као посебног дела опште теорије уметности, јесте: којим путем и на који начин настаје музичка уметничка слика као „субјективна слика објективних ствари“. А на то питање у његовом општијем облику и значењу, Павлов, у име научне опште теорије уметности, одговара овако:

„Мисао и реч, произашле из слике — у једној или другој форми и степену (различито за мисао и за реч) — враћају се — и треба да се враћају — поново њој (слици), да би црпле своје животне снаге баш од ње, као што је легендарни Антеј црпао своју животну снагу из додира са мајком земљом.“ у

—

Што вреди за мисао уопште и за реч напосе, вреди — у гносеолошком погледу — и за музичку мисао и за музичку изражајну речи Ми смо већ рекли да се естетско музичко мишљење не може замислити без материјалне егзистенције музичких феномена у природи, независно и изван људске свести. Као и свака мисао, музичка мисао произилази из слике, и то из такве слике која одражава музичку страну стварности, њену музичку суштину. Музички феномени изван људске свести, они феномени који прате свако кретање у природи, који су музичка појавна форма кретања и који имају своје ритмичке, динамичке, агогичке, звучне, тонске, мелодиске, хармониске особености, — ти музички феномени, те музичке форме кретања, заједно са оним музичким феноменима у чијем постанку суделује човек, одражавају се у људској свести као музичка (не уметничка) слика..

Извор музичке слике је према томе музичка реалност природе и човека у њој. Из те музичке слике стварности настаје (у процесу развитка људске мисли), музичка идеја-слика или музичка мисао. То је међутим, само музичка мисао, али не још и естетска музичка мисао, Но и једна и друга произашле су и развијале се из првобитне музичке слике, као свесног музичког одраза стварности. Али док „проста“ музичка мисао, и-ако нужно комбинована с „простом“ музичком емоцијом (без које се у „чистој форми“ не може замислити), црпи непосредно из музичке слике, естетска музичка мисао, која такође црпи непосредно из музичке слике, т.ј. из стварности, не црпи само из ње, већ и из просте музичке мисли, из музичке идеје-слике, из сплета

ЗА