Наша књижевност

ма

326 4. У Наше књижевност

своја најоригиналнија дела на основу позајмљених елемената. Но као што је Молиер дао потпуно своје дело у своме „Тврдици“, иако је посудио читаве ситуације и заплете из Плаутове примитивне и свеже комедије „Аулуларије“, тако је и Стерија, користећи се Молиеровим „Тврдицом“, додуше с мање уметничке снаге, дао особен приказ једног друштвеног типа, с аромом војвођанске средине почетком ХЈХ века. У комедији великог француског комедиографа, дворског забављача и у исти мах генијалног исмевача, претече критичке грађанске уметности, тип тврдице има нечег универзалнијег, и то не само зато што је Молиер био већи писац, него и зато што је француско друштво у епохи продирања капитализма било такорећи универзалније, као класична земља касније буржоаске револуције. У својој комедији Молиер је, са њему својственом објективношћу, једнаком како према феудалцима, тако и према грађанству, које се још нехеројски увлачило у пукотине феудалног друштва, приказао један карактеристичан тип који, ма како сићушан и антипатичан, нужно претходи економском уздизању грађанске класе, припремајући нагомилавањем новца услове за каснији револуционарни преврат индустриског капитализма. Молиеров Харпагон није само ситничави циција који жали да изда и једну пару. И он, додуше, као и Плаутов Еуклион, стално стрепи да га неко не покраде и у свакоме подозрева крадљивца, и њему је жао сваког суа, па би младу изабраницу свог рачунџиског срца хтео да свечано угости, а да не да пара свом кувару-кочијашу, иако баш не затвара оџак да дим не иде у штету и не чува отсечене нокте да се не баце, као Еуклион. Но то су, иако слични карактери, типови различитих друштава, Харпагон није онај припрости римски плебејац-зеленаш који је нашао тестију с благом, па само стрепи да је не изгуби. Харпагон, који одређује судбину своје деце интересима свога новца, новца чије постојање упорно пориче, има такорећи религију скупљања новца; он је у доба пре великих банака и сефова један финансиски капиталиста који трансакције обавља у личном контакту, а основни капитал скрива на свим могућим местима испред целога света, који се тобоже заверио против њега. Социјално, Харпагон је, уметнички потенцирани, тип који изражава првобитну акумулацију капитала. А психолошки, као жива индивидуалност, он је мономан, окупљен само једном страшћу, и зато чак и трагичан у својој комичности, сударајући се са стварношћу.

Стеријин Тврдица, богато обојен локалним колоритом, такође је и социјалан тип и жив појединачни карактер, у својој мономанији гротескно трагичан и комичан у исти мах. Кир Јања је Грк зеленаш у Војводини почетком ХЛХ века, у средини где се процес првобитне акумулације капитала одиграва кад је капитализам у класичним земљама већ сазрео. М његов живописни грчко-српски жаргон и он сав појава је одређене друштвене средине,.Можда сувише јако инсистирање на његовом грчком пореклу и жаргону помало слаби његову друштвену типичност, Уствари, Стерија као да и не осуђује сасвим стицање новца, он само шиба претераност и неразумност у томе. Но без обзира на то

“2