Наша књижевност

Француска литература за време рата | 383 з

»Ми се враћамо у рат“. Он је разголитио најмрачнију, по његовом мишљењу, утвару: веру у то да је победа 1918 године била „права“,

„Победа нас није волела, и ми смо то увек знали“, каже Бернанос. Он описује како је његово поколење, вративши се с фронта 1918 године, видело да победа шета под руку не с онима ко ји су се борили у рововима, већ са „важним људима“.

„Двадесет година таквог породичног живота, — то је много. Ми с њом (то јест с победом — Б. По) већ дуг низ година нисмо разговарали... Она се чак није ни одазивала када су је звали тим именом: Победа. Трећег септембра (дан објаве рата 1939 — Б. П) нашли смо кућу празну. Она је отишла не рекавши ништа и однела са собом ствари,“

Почетак рата Бернанос упоређује с уласком у празну кућу, зато што у њу „није ушла“ и Француска — то је смисао. „Важни људи... бацили су кроз прозор наше младалачке успомене и наше покојнике...“ Остао је дим, јесења киша помешана са чађи. Такав је био пејзаж јесени 1939 године, '

Бернаносови списи такође су допирали до Француза.

У њему својственом апокалиптичком стилу Бернанос је иступао против издајника. Он је тражио да се схвати да је трагедија Француске била „у фаталној подвојености између „изабраних“ и народа“. Кад се катастрофа догодила, он је постао један од најјароснијих изобличитеља Петена и Вишија. „Ко може данас слушати без смеха

позив на посмртно измирење комунистичких радника, стрељаних од 25

људи из Вишија, са њиховим џелатима! Ви желите да уједините убице и њихове џелатер Е па онда пошљите издајнике у гроб у коме леже лешеви стрељаних родољуба,“

Патриотска дужност тражи јединство свих Француза — такав је био став Бернаноса тих дана. У жељи да да пример вршења ду: жности, Бернанос је покушао да споји патриотске прогласе и изобличавање реакционарног свештенства са својом обичном мистичнофеудалном проповеди, ·

Његов чврст, непомирљив став према колаборационистима показује да он и сад остаје веран патриотској дужности. Ипак се он не одриче својих реакционарних утопија. На Бернаноса могу се применити Хајнеове речи: „Седе присталице старог режима, западајући у очајање због савремене ситуације, виде свој, спас само у победи републиканаца. И само да би посадили на престо Хенрика У, презирући (смрт, они певају „Марсељезу“. Хајне је упозоравао такве људе да они могу сами себи „разбити главу“.

Будућност ће показати хоће ли Бернанос моћи да избегне тај удес. : Е :

Ова два примера — Арагон и Бернанос — показују замах покрета који је увукао у себе патриотске снаге из најразличитијих слојева француског друштва,

за а анеА наара на АВАРА

а аи

МУ и

МИНИ рад аб ВО А АЈА ан. ~