Наша књижевност

НАЦЈА НЊЂИЕВНОСтТ

СВЕСКА 4 ЂЕОГРАД АПРИЛ 19416

О ИДЕЈНОМ И ТЕНДЕНЦИОЗНОМ У УМЕТНОСТИ

У руској уметничкој књижевности, за коју је Горки рекао: „Наша књижевност је наш понос“, увек се високо ценила друштвеноидеолошка улога уметности. Сваки покушај да се умањи висока улога уметности у служби народу наилазио је на снажан отпор од стране напредног јавног мишљења и критике. „Све је у човеку, све за човека“, — те речи Горкога могу да буду диван мото целокупној великој руској литератури, У њој су се сједињавали уметност ји живот и никад се нису супростављали с намером да истакну апстрактно „дивно“ над животом, да претворе уметност у нешто довољно само себи, што може да опстане без везе са стварношћу, равнодушно према народној борби. У својој генијалној сатири „Ван границе“, Шчедрин исмејава изопаченост буржоаске уметности, са неколико речи одређује суштину садашње уметности: „Ми у ту област укључујемо ч0века, са свима разноликостима његових стремљења и стварности,“

Сетимо се приповетке Гљеба Успенског „Исправка“. У њој се Успенски с негодовањем окомио на оно раширено схватање уметности од стране буржоаског друштва, по коме се из њега избацује најважније — а убија се жива душа: губи се идеолошка страна уметности, њена веза са дубоким човечјим интересима, са судбином људског друштва. Главни јунак приче, сеоски учитељ Тјапушкин, био је у Лувру и не може никако да заборави несравњени утисак који је , добио гледајући кип Милоске Венере.

Сећа се стихова А, Фета, које је песник посветио Венериној лепоти: „М чедно и смело, до паса блиста нага, цвета божанствено тело неувелом лепотом.“ Како је банално схватио песник највише уметничко дело, мисли Тјапушкин, „И тако, мало помало, на крају сам се уверио да је и Фет без икаквих разлога, већ једино под утиском речи „Венера“, а та сама реч наводи на слављење женске лепоте, спевао стихове који не казују ни најмањи делић оног општег утиска који она пружа. И стварно, да је уметник хтео да нас задиви лепо-

Ме -- == сар д, БИБЛИр > АНА (СВЕТОЗАР МАРШОВИЋ

бе ррАЉ И и