Наша књижевност

Једанаест песама

2

ПТИЦЕ

Домови су пепео сам, капије су разваљене, изроване су и спаљене равнице,

а у грању

ко увек с пролећа бучно оргијају птице,

Што тежак

тмуран и гневан скита и очима сева

преко спржених жита2

Нек пева

као пролетња птица

и једног праскозорја

и њега ће ова равница

да поздрави чудесно нова зелена и без граница.

Април 1941.

ГНЕВ

Зар. пијани жамор

и сабаља и кундака звек да нас присиле на ћутање црно и хладно као мрамор и зар у отсудни век

да посеју немо шкргутање2

Ми нећемо, чујте, ми нећемо загробне црне заставе

у срцима мукло да вешамо и зубима да ломимо зубе!

Кад нам се речи саставе крваве и дивље и грубе у урлик запенушени, гнев ће да нам раструбе све донде где се љубе небеса и океани.