Наша књижевност

о шш

ЗАИР У =

а орање 7

64

Наша књижевност

Ишчезава лик твој драг

и тама је пала.

Снег ти полако завејава траг, а остаје само домовина,

Ипак сам се понекад освртао. Дал си се освртала»

За нама даљина,

пред нама даљина...

ИДБАРСКА БАЛАДА

1

Из крила ноћи рађају се сенке, муклим штропотом звоне дубине. Са стрмог виса у мрачни бездан, где малене ватре сеју рубине, ваља се колона.

У кланцу под нама речица хучи чаролија блиста, глас бајке звучи. Шта доноси тај незнанг

Као да престаје нешто

а почиње нова васиона...

Иза нас наше тешке ране

и скупе победе наше,

иза нас плам Петровца, Вакуфа, Прозора, сјај родне Раме и Неретве, —

а пред нама дал победни поход маше2 Иза нас пут наше крваве славе

а њиховог срама .

и на њих сручене клетве.

Пред нама поход у нове краје. Мења се крај, а наш марш траје, траје.

Између прошлог и оног пред нама сребрни, звонки Идбар наш чека у стрмим обалама

између џинова од леда, —

ко замађијана нестварна међа,

ко огромна, тајна, загонетна веђа иза које нас Сутра гледа,