Наша књижевност

| Злостављање '3

Величанство, то не може.“ „Шта, како не може“ „Не може, Ваше Величанство, тако и тако, зато им зато.“

Газда Андрија је опет на ногама, мења глас и покрете, глумећи час Краља, час управника вароши. У тренутку док је био Краљ, угасио је цигарету. Сад је крај сцени. Новине се читају даље. Женине игле куцкају једномерно. Тако, док не дође време спавању.

Друго вече газда Андрија опет баца новине и спушта наочаре.

— Ето, молим те, ето видиш шта пише! „Љубавне афере младог трговца пред судом“. „Син богатог трговца пао у руке препредене лепотице“. Видиш ове слепце и билмезе. Боже, Боже, што сам ја у тим стварима био од увек разуман и неумољив према себи и према другима: А није да нисам имао прилике. Еј хеј!

Четкар учини неку гримасу устима и кресну палцем о средњи прст леве руке, 2 жена задрхта у себи и обори очи, уверена да ће сада чути нешто ружно и болно. Јер , ничега се није толико бојала и гадила колико разговора о физичкој љубави и његових алузија и шала о томе Али човек је задовољно ћутао и само се са висине смешкао.

— Ето, не знам шта је. Нисам никад био неки кицош ни беспосличар. А има толико лепших људи од мене, каже четкар тражећи погледом одговор у њеним очима, — али некако су се жене лепиле за мене. И то памет да ти стане какве жене, из каквог друштва! Али нема код менг слабости ни попуштања. Увек сам знао шта хоћу, где могу да се упустим, и докле треба да идем. Никад нису оне одлучивале о томе, него увек ја. М ту није било изузетка, па да је као вила. Разумеш»

И онда долазе неке бедне, двосмислене и нејасне приче, љубавни доживљаји из времена док је странствовао као калфа, које прича без зазора, а у којима он увек триумфује као велики љубавник, али разуман и довитљив човек, потпун господар својих страсти и туђих прохтева. После газдарица, неких Швабица и њихових кћери, лађарских жена и љубоморних кафеџија, увек се јави прича о грофици из Пе. ште, правој грофици, која га је видела при раду и бацила око на њега: слала је девојку толико пута са порукама, али он се извукао срећно из замке те времешне и похотљиве жене.

— Нисам ја никад био луд да расипам своју снагу и своју младост којекуда, а жена сам имао тада на сваки прст по три,

И човек показује своје велике, чворновате прсте жеви поред себе. Лепа, бујна, двадесет година млађа и за две главе виша од њега, она их гледа са хладним запрепаштењем у себи.

Тако, док не дође благословено време спавања.

Онда се млада жена ослобађа и може, будна и најпосле сама, у свежој и пријатној постељи да се одмара од свега што је морала те вечери да слуша, може да мисли своју мисао, на свој начин. Газда Андрија се још дуго спрема и удешава за спавање. Скида зубе из горње вилице, чисти их нарочитом четком и оставља у чашу воде. Испира грло нарочитом водом, увлачи у нос фитиље натопљене машћу и перу-