Наша књижевност

Историја младог човека 447

примсрава јунака свог романа „Оберман“, да каже: „Ја лутам усред гомиле као човек који је изненада оглувео“. „То је — извештачена глувоћа, њу је одгајио потпуни презир према свим људским потхватима“, како је сасвим правилно указао де Ла-Барт у својим предавањима о „Књижевном покрету на Западу у првој трећини ХТХ века.“ Од те друштвене глувоће и слепила патили су веома многи јунаци руске књижевности, и главне мисли „изузетних“ људи биле су веома добро познате човеку ког је Достојевски приказао у „Записцима из подземља“. Презир према животу „гомиле“ и жеља да се побегне од стварности такође су доспели до наших „изузетних“, и 1905 године, када се наша „гомила“, понесена свешћу о свом праву да се бори против класе пљачкаша плодова. њеног рада, силно покренула, — Валерије Брјусов, помало збуњен њеним „гвозденим батом“, пропевао је:

А ми, мудраци, поете, чувари тајне и вере, доносићемо буктиње у катакомбе, пустиње.

Егоцентризам Шатобријан та и његових претходника — немачких романтичара ХУШ века — приказао је у потпуности и пуној јасноћи, 1845 год., духовни син Русоа — Макс Штирнер у књизи „Јединствени човек и његова својина“. Може се рећи да се од почетка ХЛХ века на телу буржоазије појавио неки — испрва не много болни — оток, стало да буја нешто као „дивље месо“. Ширећи се постепено; оно је почело да делује разорно. Али опет, као у ХУШ веку, разарајући помало црквене; консервативне и уопште спутавајуће идеје буржоаског дру“ штва, „изузетне личности“, ови „сувишни људи“ буржоазије, ипак су у огромној већини били и остали њена рођена деца. И створивши у области књижевности не мгло поучнога, историски неоспорно драгоценога, подробно приказавши и „душу“ и начин живота својих отаца, они су-нам у пуној, испрпној јасноћи показали стваралачку немоћ буржоазије и испричали сав драматички процес постепеног банкротства индивидуализма, — процес који је настао готово сутрадан после победе буржуја над феудалцем и који се тако одвратно, завршава за наших дана. |

ж

За, ~

Бесмислена похлепа за зарадом, отупивше интелектуалне способности буржоазије, учинила је њу кратковидом и одвратно консервативном. · Тежећи чулним насладама и расипајући брзо своје снаге на том путу, буржоазија ХЕХ века у својој маси показује слику исцрнености интелектуалне енергије. У ХУШ веку она је била паметнија, енергичнија, даровитија, тада је умела да цени своје Волтере, рушиоце идеолошких основа феудалног поретка. У Х1Х веку њена деца почела су да

малу перје траје те

ои бут Мари