Наша књижевност

450 Наша. књижевност

људи. Као све на свету, чак и мехур од сапунице заслужује проучавање, али некорисно је писати биографију човека који постоји тек у стадијуму зачетка.

Индивидуалисти постоје, али складна индивидуалност биће могућна тек онда када интелектуални и емоционални развитак личности неће бити органичен, унакажен идејама нације, класе, цркве, условима непрестане и непоштедне борбе свих противу свију, вучјим условима живота савремених робова капиталистичког поретка.

Познато је да је Русија, као свака буржоаска, класна држава, била изграђена по типу зоолошког врта. У буржоаској држави, понављам, човек живи у напрегнутом стању непрекидне бриге о личној самоодбрани од својих ближњих, у сталној тежњи ка наоружању самог себе, ка заштити парама, у бризи да сачува заузети положај, у тежњи да се замеки другим, вишим положајем, у тежњи ка изоштравању „права личности којг су браниле идеје и бајонети, у оштром истицању индивидуализмг.“

У Русији су људи још чвршће били затворени у уске кавезе Пт лежа“.

Народ је био потпуно лишен икаквих права.

„Слику живота“ тог народа насликао је живим бојама историчар Кључевски, али много тачније — друг М. Н. Покровски. Схватању живота радног народа веома је много допринео син црквењака и сељанке професор Афанасије Шчапов, један од сјајних „сувишних људи“ бружоазије; његово поштење и његова даровитост послужили су царској влади као повод да га пошаље у Сибир, где је он у својој четрдесет и шестој години и умро у беди. Он је, у суштини, први јасно и чврсто поставио питање о месту и значењу радног народа у историји Русије. Његозе су речи: „Када сам учио историју Устрјалова и Карамзина мени (се учинило чудновато: зашто у тој историји нема историје масе, историје такозваног простог, непросвећеног народа» Зар та огромна већина није имала значаја за развитак наше земље>“ Али у схватањима Шчапова било је нешто од црквене догматике, и на тај недостатак у његовом погледу на живот и свет тачно је указао други „сувишни“ и такође пре времена пропали човек — ОУ ИЕ

Веома је тешко пребројати количину „сувишних људи, који су се родили у средини руског племства и грађанства и које су племићи и грађани истиснули, исцедили из своје средине, а аутократија — уништила.

Буржоаски, малограђански индивидуализам — то је тежња личности ка сате мм од свестраног угњетавања буржоаске класне државе, згсноване на конкуренцији, на борби јединки за удобан, за: поведнички положај у животу. Индивидуализам, ког је родио класни поредак, (не може да не ограничава слободни, свестрани развитак

стента