Наша књижевност

Хуманизам Максима Горког и борба против фашизма Ј 455

је апсолутна субјективност, распарчавање целине на много делова. отсуство јединства код тих личности испољава се баш сада у општој несрећи и пуној разбијености“.

Хуманизам великих писаца тога доба сводио се на немоћно сажаљење и уживање у човековим патњама. Толстој је позивао на „непротивљење злу насиљем“, — човеку је суђено да пати и патње треба мирно подносити, оне оплемењују. Достојевски је тврдио да човек само кроз страдања постаје леп, да „примити страдање и искупити себе кроз њега, — ето шта је потребно“. („Злочин и казна“). Готово сви његови јунаци тражили су у почетку излаз за себе из гадости живота у злочину = убиству, пљачки, проституцији, а затим сањали о томе како ће „поћи на страдање“, „заједно ћемо поћи да страдамо, заједно ћемо и крст понети“, — ишли су на робију, и само је оно — страдање = откривало у њима лепоту љубави, смирености, снагу духа.

Идеологија нове класе која се рађала — пролетаријата, класе која је највише патила од гадости живота, није се могла помирити са слич“ ним хуманизмом. Та класа се мучила, гладовала, живела у беди, прљавштини, а истовремено је стварала највеће вредности у свету. Градила дворце, фабрике, канале. Својим рукама је стварала предмете изванредне лепоте. Она јг била стваралац, волела свој рад упркос патвама које су је спутавале и које су сметале њој — гиганту — да размахне својим моћним удовима, да покаже своје бескрајне снаге, ве» ровала је у тријумф рада који све побеђује, и њен хуманизам је, како Горки каже, гласио: „Ја сувише волим, да бих могао жалити“. „Нембл оних који се потчињују доводи ме ко беса“ — говорио је јунак комада „Варвари.

_ Млади писац — претставник младе класе — знао је да је природа дала човеку све што. му треба-за срећан живост, да му право на живог одузима, да га приморава, на патњу непријатељ човека —- капитали: зам, и да тај капитализам треба уништити. Због тога је он повео бор бу против немоћног жалошћења, против негктивног хуманизма слабића, против идеализације немоћи. Немилосрдној снази капиталистичког света човек рада је ставио насупрот револуционарни хуманизам чије је главно својство била активна љубгв према човеку, борба за њега, борба која ствара нове, снажније људе, који знају шта је снега и који је искоришћују за добро. човечанства,

У „Разговорима о књижевном занату“ Горки је писао да принципу који је истакао буржоаски идеолог — Ниче — „Гурни о4ола који пада!“ он ставља насупрот свој — „Помогни ономе који устаје“. Он је веровао у човека, захтевао да се, употреби насиље према непријатељима човечанства. 1903 године он је писао: „Мој Човек — то је кула светиља у мраку живота, мој Човек — то је Човек борбе!“

Мој Човек иде да размрси чворове свих заблуда и погрешака које су уплеле уплашене људе у крвав и одвратан сплет животиња које узајамно прождиру једна другу. Бесмислен је, сраман и одвратан читав

ан имање рели -а а

ђ

| | ; Ц