Наша књижевност

Хуманизам Максима Горког и борба против фашизма 457

планова извела је људе из уске личне љуштуре, приморавајући сваког да се брине о општем и све да се брину о једном.

Када су Валерија Чкалова, који је игвршио велики лет преко Северног Пола, запитали у Америци да ли је богат, он је одговорио: »Да, имам 170.000.000“, На питање — чега: сто седамдесет милиона рубаља, долара — он је казао: „Не, суграђана који раде за мене онако исто као што и ја радим за њих.

Баш о таквом човеку и машта читавог живота Горки. Он га је почео опевати када је његов лик био још нејасан, када се је могао оцртати само овлашним, романтичарским, легендарним потезима, Данко, Соко; с порастом самосвести пролетаријата тај човек постајг све више реалистичан, добија конкретно човечанске црте — Нил, Павле.

И сада када је тај Човек који је задобио снагу и власт проширио изградњу новог света, Горки је наставио да га учи да воли чо века, да воли рад, да воли мисао.

„Радничкој класи — писао је он — мора бити особито блиско и разумљиво убеђење да се све на земљи ствара снагом разума, маште и воље човекове, да других снага које стварају културу — нема.

Од грубих комада печене глине — цигаља радник ствара вели-

колепне зграде, „дворце културе“, градове, од безобличних комада руде он је створио и ствара све чега није било и нема у првој природи, — џепне часовнике, железничке мостове, хируршке инструментг, моторе са унутрашњим сагоревањем, типографске машине итд. Својим разумом он одуховљује гвожђе и челик...

... Три човека стварају културу: научник, уметник и радник. Напредна радничка класа каква је наша, совјетска, мора знати да нема рада који не би имао културног значаја, да уколико је јача љубав према раду — утолико је виша култура, и да ће доћи орже до пуне, свеопште победе над старим светом, ако добро разуме одлучан значај науке, уметности, рада“. („О култури“, 1928 год.).

Али, стари свет је све више откривао своју „бесну мржњу“ према том великом, „пркосном човеку“, према тој „великој и пркосној земљи“, према земљи којом управља рад, наука и уметност. У својим јазбинама он је почео скупљати најмрачније снаге — „неспособне авантуристе пија се читава снага састоји у њиховој циничној бестидности и у су: ровости бесних свиња“, (Горки, „Пет година“, 1934 год.).

Те хорде су се наоружале најстрашнијим оружјем за уништавањем човека. Фашизам је претио ономе што је Горком било драже од жи-

вота, — његовом оствареном сну. Фашизам је узе: за своју лозинку „Гурни онога ко је слаб“ и постави себи за циљ претварање човечанства у стадо робова. И Горки, веран своме хуманизму, — борбеном ху-

манизму пролетаријата, објавио је фашизму немилосрдну борбу. 1934 године, у чланку „Пролетерски хуманизам“, Горки је писао; „Наша дужност је да демаскирамо стари, трули садржај фашизма и његову лажљиву основу — теорију расног дељења народа...