Наша књижевност

458 Наша књижевност

Он је упозоравао: „Ми живимо у условима непрекидне борбе против читаве буржоазије света. То обавезује радничку класу да се актирно спрема за самоодбрану, за одбрану свега што је она већ створила за себе...“ („Ако се непријатељ не предаје, њега уништавају“, 1930 године). [

Он је давао сигнал: „Наступио је моменат када и слепим и глувим мора бити потпуно јасно да неодговорна гомила пљачкаша туђег рада, организација паразита човечанства прети да уништи културу... („Историја младог човека“, 1931 год.).

Он је био дубоко убеђен да „Совјетски Савез има добро наоружану армију чији сваки борац одлично зна да ће се борити за своју слободу, за слободу земље у којој је он пуноправни господар, и где нема господара осим радника и сељака“. (,„Радницима и сељацима“ 1930 год.). -

И, најзад, он је рекао о себи: „Ја сам читавог свог живота био „ла. цифист“. Рат је изазивао у мени само одвратност, стид због људи и мржњу према изазивачима масовних убистава, према рушиоцима, живота. Али после овог херојског рата који је победоносно водио наш гладни, боси, полуголи радник и сељак, после тога када је радничка класа, изграђујући своју државу под невероватно тешким условима, показала и показује да је паметан, талентован господар, после тога ја сам се текође уверио у неминовност смртоносног боја.

— И ако плане рат против те класе чијим снагама ја живим и радим, -- и ја ћу поћи као обичан борац у њену армију. Поћи ћу не због тога што знам да ће баш она победити, већ због тога што је велико праведно дело радничке класе Совјетског Савеза — моје законито дело, мој дух“. („О нечовечности“ 1929 године).

Ове речи великог хуманисте света јесу незабораван пример љу: бави према човеку, љубави за општу ствар, љубави према радном народу, == та љубав пооштрава мржњу према његовим непријатељима, чини ту мржњу јачом и немилосрднијом, руши старо, ствара ново, она је надахнула милионе совјетских људи, милионе радника читавог света на дефинитивну победу над варварским фашизмом.

ИДА ЛИТВАКОВА