Наша књижевност

и

Макси Горки — Велики песник новог хуманизма 465

ске особине, у коме остају узалудни сви племенити напори, у коме човек доживљава највећи пад и понижење. Ова дела Максима Горког имају огроман прогресивни значај. Она не дају само слику живота предреволуционарне Русије, израђену са ненадмашеном уметничком снагом. Та слика изазива неодољиву мржњу против такве стварности, неодољиву жељу да се сва та гнусоба збрише са лица земље. Дела Максима Горког позивала су у име човековог достојанства у борбу против света угњетавања, некултурности и дивљаштва. Горки овако осветљава основну идеју тих својих дела: „Сећајући се ужасних гнусоба дивљег руског живота, ја се понекад питам: та вреди ли о томе говоритиг И с обновљеним уверењем одговарам самом себи — вреди, јер то је жива подла истина, она ни данданас није угинула. То је она истина коју треба знати до темеља, да бисмо је ишчупали из корена и избацили из сећања, из душе човекове, из читавог нашег живота, тешког и срамног... Наш живот није необичан само по томе што је у њему тако плодан и дебео слој сваког животињског смећа, него по томе што кроз тај слој ипак победоносно пробија нешто светло, здраво и стваралачко, расте оно што је добро — људско, будећи несаломљиву наду у наш препород за светао, људски живот“. Али Максим Горки не даје само негативну слику људског друштва пре Октобарске револуције. Он је приказао у својим делима и револуционарну борбу народа Русије. Ово се нарочито односи на период после револуције од 1905 године. У оним првим делима хуманизам Горког изражава се у осуди експлоататорског друштва. У делима у којима се слика револуционарна борба маса долази до израза хуманизам Горкога у приказу новога човека, који се изграђује у револуционарној борби. Слика револуционара дата је, поред осталог, у драми „Непријатељи“ и у роману „Мати“. Та два дела настала су после револуције 1905 године како њен одраз. У њима се открива нов свет радних људи, бораца, светлих, јаких карактера, хероја-бољшевика и револуционарне интелигенције. На јединствен уметнички начин показао је како личност расте у борби, како се човек ослобађа јарма тешке сваКидашњице, који га притискује морално и интелектуално, и како му се, захваљујући револуционарној борби, отварају широке перспективе у будућности. Ово се нарочито односи на роман „Мати“, који је Лењин високо ценио и на коме су се васпитале читаве генерације револуционарних бораца. У том роману описана је револуционарна борба сормовских радника. Јунакиња романа, мајка радника Павла Власова, жена покорна и тиха, навикла је на трпљење и патње, Али материнска љубав према сину наводи је на то да се заинтересује за борбу у којој учествује њен син са својим друговима. Она постепено улази у револуционарни рад, постаје активан учесник револуционарне борбе. Борба је препорађа, стара Ниловна постаје други човек. Пред њом се отвара нови свет: „Појављивали су се огромни градови, дивне зграде, машине, бродови, споменици, небројена богатства, које су створили људи и ра-

Е0

парох“

сан ај оре ен ин

Рана

и е~

Еви раје БРИН

принесе