Наша књижевност

198 2 Наша књижевност

дочекали, а ми смо се са Алексејем Максимовичем упутили у редакцију, која није била далеко од Невске станице,

И ту су се први пут Алексеј Максимович и Владимир Иљич Лењин упознали.

Сећам се како је Владимир Иљич изишао из неких задњих врата нама у сусрет и брзо пришао Алексеју Максимовичу. Дуго су се руковали. Владимир Иљич радосно се смејао, а Алексеј Максимович је био необично збуњен и, као и увек у таквој ситуацији, трудио се да говори нарочито сигурно, из баса, понављајући непрестано:

— Аха, па како ви»... Дивно, дивно! Мило ми је, мило ми је!

Кад смо дошли код Пјатњицког, после дужег времена Алексеј Максимович ми рече:

— Д-д-а!... Видиш шта нам се десило... Зар не, диван је»

Наравно да сам се одмах сетила о коме он говори, али да бих га мало дарнула, намерно сам га упитала:

— О коме то говориш»

— Како — о коме» Па, наравно, о Лењину! Сјајан је!... А не хвали се да си то пре мене говорила, ти си њега пре мене видела... сасвим је детињасто закључио.

Често је личио на велико дете.

И те вечери, или сутрадан увече, не сећам се тачно, у великој трпезарији Пјатњицког од масивне храстовине, превученој кожом, с неким необично начињеним бронзаним лустером са шеширима на лампама, где су били насликани разнобојни гроздови, за столом покривеним необично скупим посуђем и са најскупљим и ретким јелом, неким нарочитим вином у кристалним флашама, с огромним сребрним самоваром, седели су на самом крају чланови редакције „Нови живот“.

Алексеј Максимович је час кашљао, час пушио, седао за сто, устајао и крупним а меким корацима шетао је по соби.

На крају стола, полузаклоњен самоваром, у великој фотељи заседавао је Пјатњицки.

И некако једном страном, само на моменат, сео је Владимир Иљич, тек једва се осмехујући врхом усана, погледао је на Алексеја Максимовича. Свим својим изгледом тако није пристајао уз тешку и неукусну раскош велике, доста мрачне собе.

Трећи пут у том времену срели су се Владимир Иљич и Алек“ сеј Максимович у стану моје сестре, Е. Ф. Крит, на Фонтанки.

То је био пословни састанак, на коме су били Владимир Иљич Лењин, П, П. Румјанцев, Л. Б. Красин! и К. П. Пјатњицки. Говорило се о издању „Знања“, социјалдемократских књига.

1 Чланови Централног комитета руске социјалдмократске партије (бољшевика ).