Наша књижевност

Три сусрета 199

Владимир Иљич је говорио врло мало, уздржано, и брзо је отишао

После тога састанка Алексеј Максимович се срео с Владимиром Иљичем тек 1907 г. на У конгресу социјалдемократске парти це:

Владимир Иљич и Стројев' повезли су нас у лондонски хотел „Империјал“, недалеко од Британског Музеја. Хотел је био једна огромна, влажна и неудобна кућа, али се нешто друго, не знам како, није могло наћи.

Сећам се како се Владимир Иљич бринуо за Алексеја Максимовича.

— Прехладиће нам се он! Та он је навикао на благу климу, добру негу...

Заиста, у доста малој соби, било је влажно и сумрачно, огроман кревет заузимао је пола собе, велики прозор гледао је управо на зид, гасни камин са намештеним дрвима мало је грејао. Био је месец мај, али је време било влажно и хладно.

Владимир Мљич је пришао кревету, опипао прекривач и знајући да Алексеј Максимович не воли да се неко узнемирава због његовог здравља, рекао ми је полугласно:

— Ој, Марја Фјодоровна, сасвим су влажни!

— Сасвим су влажни чаршави, треба их сушити, макар и поред тог блесавог камина. Почеће да кашље Алексеј Максимович, а онда шта ћемо!

Необично је дирљиво било то дивно старање! После тога више пута сам имала прилике да се уверим у то, колико пажње уноси Владимир Иљич у односе са људима, нарочито са друговима, како је знао све да види, све да примети а да ништа не заборави. Е

Кад је Владимир Иљич отишао, Алексеј Максимович се дуго шетао по неудобној соби од прозора до врата крај гасног камина, увр“ тао је и грицкао по навици врхове бркова, а затим је тихо и замишље“ но рекао:

— Стварно — као женског Изванредан човек! Збиља — не боји се да не буде смешан... А ја се не бих усудио тако што да радим, збиља...

... На Каприју, где је Алексеј Максимович морао да се пресели по лекарској препоруци, долазило му је много света, а међу њима и много из Русије, али није било радника међу гостима, а он је после издања књиге „Мати“ хтео баш нарочито са њима да разговара.

Алексеј Максимович био је необично узрујан и у радосном рас положењу кад је добио позив за конгрес и још и право гласа у саветодавном одбору. Као да га је то нарочито зближавало с друговима — радницима, који су дошли из Русије. Много је патио због принудног растанка са домовином, и ако је брижљиво то крио чак и од пријатеља,

: В, А. Стројев — књижевни псеудоним В. А. Десњицког,