Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
48ВА
Наша књижевност
ја ћу те стићи, престићи на првој утакмици и загрлити у житу, јавно, пред седам наших бригада.
Не спремам ти се плахо, у потаји,
кроз прозор, крадом, изићи ти нећу, нећеш ме вући кроз таму, хајдучки, крту и блиједу к'о погребну свијећу.
Ми ћемо проћи селом, људима на видику.
Зар да се цвјетови стиде свога свадбеног ликаг Свакога човјека успут зваћемо за свједока
и бујним пљуском смијеха збунити одборника.
Свадбене даре не везем покорно, окован ковчег донијети нећу,
нисам у њему руке закопала,
у тешкој мемли — ропскоме стољећу.
Ја ћу ти донијети руке побједом устрептале, њивама позлаћеним оне к'о пожар језде, рукама мојим обема, узмахом бијелих крила, ја ћу досећи накит, далеке биљурне звијезде.
БРАНКО ЋОПИЋ