Наша књижевност

48ВА

Наша књижевност

ја ћу те стићи, престићи на првој утакмици и загрлити у житу, јавно, пред седам наших бригада.

Не спремам ти се плахо, у потаји,

кроз прозор, крадом, изићи ти нећу, нећеш ме вући кроз таму, хајдучки, крту и блиједу к'о погребну свијећу.

Ми ћемо проћи селом, људима на видику.

Зар да се цвјетови стиде свога свадбеног ликаг Свакога човјека успут зваћемо за свједока

и бујним пљуском смијеха збунити одборника.

Свадбене даре не везем покорно, окован ковчег донијети нећу,

нисам у њему руке закопала,

у тешкој мемли — ропскоме стољећу.

Ја ћу ти донијети руке побједом устрептале, њивама позлаћеним оне к'о пожар језде, рукама мојим обема, узмахом бијелих крила, ја ћу досећи накит, далеке биљурне звијезде.

БРАНКО ЋОПИЋ